GMO u Evropi na mala vrata
Pet najvećih evropskih organizacija za zaštitu čovekove okoline na čelu sa Grinpisom osuli su paljbu na predsednika Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junkera optužujući ga da priprema udar u interesu industrije genetski modifikovane hrane (GMO) tako što će dozvole za uvoz i uzgajanje izdavati svaka država članica EU posebno.
To je potpuno suprotno obećanju koje je Junker dao uoči izbora za funkciju predsednika EK u julu prošle godine najavljujući da je nedopustivo da komisija izdaje dozvolu za uvoz novih GMO kultura ukoliko je većina država EU protiv toga.
Izdavanje dozvola za uvoz GMO bila je hronična glavobolja EK jer je za to po važećim pravilima bila potrebna saglasnost većine članica EU, što je bilo teško postići. Zato će Evropska komisija 22. aprila predložiti da se ustanovi novi sistem po kome bi ona izdavale dozvole za uvoz GMO kulture kad ona dobije dozvolu Agencije za bezbednost hrane, bazirane u Parmi, u Italiji. Dvotrećinska saglasnost država EU više neće biti potrebna. Ako neka država neće da uveze - ne mora, ali one koje hoće moći će to da učine.
Srbija još čista
Nijedna država članica Svetske trgovinske organizacije uključujući EU ne može da zabrani promet GMO. Države EU, međutim, mogu da zabrane uzgajanje GMO i donesu zakone o obaveznom vidljivom etiketiranju takvih. U svetu su zakonom zabranjeni promet, gajenje i prodaja GMO samo u Beninu, Zambiji i Srbiji.
Lobisti Monsanta u Briselu
Ukoliko predlog bude prihvaćen, Evropska komisija bi uskoro mogla da izda dozvole za GMO kulture koje već imaju dozvolu Evropske agencije za bezbednost hrane, ali su dugo blokirane zbog nesloge država EU i izostanka većine. Reč je o 19 genetski modifikovanih prehrambenih biljaka i dve vrste cveća.
Predlog Evropske komisije za decentralizaciju sistema odlučivanja znači da će odluku o tome šta će se naći u evropskim tanjirima odlučivati grupa takozvanih eksperata čiji moral nije na visokoj ceni.
U intervjuu za "Vesti" prošle godine tadašnji izvestilac za GMO u Evropskom parlamentu (EP) Korin Lepaž tvrdila je da su svi stručnjaci iz Agencije za bezbednost hrane finansijski povezani s industrijom hrane i rade za njene interese.
- Panelom stručnjaka 2012. predsedavao je Hari Kuiper. On je u isto vreme bio koordinator projekta Intransfud, koji je finansirala biotehnološka industrija. Kuiper direktno radi na ostvarenju Monsantovog (američka kompanija koja proizvodi GMO) krajnjeg cilja. A to je da se u Evropi kao u SAD izjednače prirodni i GMO prehrambeni proizvodi - rekla je Lepaž i upzorila da su velike grupe za proizvodnju hrane ušle u evropske institucije, da diktiraju pravila igre, parametre eksperimenata i ostalo kako bi im dozvole bile izdate.
Za sada je bilans GMO lobista u Briselu prilično mršav. Samo jedna vrsta GMO kukuruza, i to Monsantova, dobila je dozvolu za uzgajanje u EU. U Španiji je posejano 110 hiljada hektara Monsantovim kukuruzom, u Portugalu 9.000 i u Češkoj 3.000. Pedesetak GMO biljaka ima dozvolu za uvoz u EU i koriste se uglavnom za stočnu ishranu.
Klonirano meso bez etikete
Prema važećim pravilima, kupac mesa u EU ne može da zna da li je reč o stoci koja je hranjena GMO jer prodavci nemaju obavezu da to naznače na etiketi. EU svake godine uveze između 300.000 i 500.000 tona goveđeg mesa koje potiče od kloniranih vrsta iz SAD i Argentine.
SAD guta Evropu
Pošto nisu uspeli da osvoje EU, gde su države uglavnom očuvale svoje oranice od GMO, lobisti američke prehrambeno-hemijske industrije računaju da će biti uspešniji ako guraju poslove u svakoj državi posebno. Pri tom, u depešama koje se mogu pročitati na Vikiliksu, američke ambasade imaju zadatak da promovišu interese GMO-industrije kao državne interese SAD.
Gajenje u 29 država
Gajenje genetski modifikovanih prehrambenih biljaka dozvoljeno je u 29 država sveta. Ukupna površina, zasejana pretežno sojom, kukuruzom, pamukom i uljanom repicom iznosi oko 160 miliona hektara, od čega u SAD 43 odsto, Brazilu 19 i Argentini 15 odsto.
Junkerovim namerama niko nije iznenađen, iako radi suprotno od onoga što je najavljivao. Junker je 20 godina bio ministar finansija Luksemburga, u vreme kad je ova minijaturna država razvila pravu industriju utaje poreza za stotine najvećih svetskih korporacija. Luksemburg je od provizija postao bogat kao Katar, a Junker je stigao do funkcije predsednika EK.
Visoko među prioritetima njegovog mandata nalazi se i potpisivanje transatlantskog ugovora o bescarinskoj zoni sa SAD poznatog pod imenima TAFTA ili TTIP koje je Hilari Klinton nazvala "ekonomski NATO". Predlog za decentralizaciju odlučivanja o uvozu GMO u EU samo je deo priprema za realizaciju ovog ugovora kojim će SAD progutati Evropu.
