Dijaspora hrani zemljake
Dijaspora je u BiH tokom 2014. godine poslala 3,8 milijardi maraka (oko 1,9 milijardi evra) što je rekordan iznos u proteklih sedam godina, pokazali su podaci Centralne banke BiH.
U odnosu na 2013. zabeleženo je povećanje od 202 miliona maraka što je, po mišljenju ekonomista, logično jer su se uslovi života u zemljama u kojima žive ljudi sa područja BiH u protekloj godini poboljšali.
- Lični transferi u kojima su najviše zastupljene novčane doznake zaposlenih u inostranstvu iznosili su u 2014. 2,275 milijardi, a ostali tekući transferi, u okviru kojih su najviše zastupljene penzije, dostigli su 1,543 milijarde KM - potvrđeno je u Centralnoj banci.
Ispostavlja se da dijaspora bukvalno spasava građane BiH, a mnogima pomaže da praktično, koliko god to dramatično zvučalo, ne umru od gladi. Da nema dijasporaca, zemlja bi odavno doživela bankrot, a istovremeno, o našim ljudima u inostranstvu država institucionalno ne vodi računa. Zato ne čude, zasad stidljive inicijative da se na nekom od mnogobrojnih nivoa vlasti u BiH formira ministarstvo za dijasporu.
- Poslednjih godina nivo doznaka blago raste, što je i očekivano, s obzirom na poboljšanje uslova u zemljama iz kojih stižu, ali i usled trenda stvaranja nove ekonomske dijaspore zbog odlaska radno sposobnog stanovništva iz BiH. Narednih godina ne očekujemo bitne promene u nivou priliva - očekuju u Centralnoj banci BiH.
Prema nezvaničnim procenama, u dijaspori živi oko 1,5 miliona ljudi iz BiH. Novac koji oni šalju u zemlju je ogroman resurs, bez značajnije kontrole, jer, osim penzija, reč je uglavnom o privatnoj pomoći gastarbajtera familiji i prijateljima. Ulaganja u biznis nisu velika.
- Potreban je sistematičan pristup strateškom upravljanju ovim novcem. To znači prepoznati investitore u dijaspori BiH, a ne samo pošiljaoce novca, jer oni mogu da transferišu i znanje i poslovne navike i najbolje poznaju potencijale i mogućnosti zemlje - smatra ekonomista Zoran Pavlović.
Ipak, kada je pitanju moguće osnivanje ministarstva za dijasporu, stvari bi mogle da odu na politički teren, a to je u BiH uvek nezgodna priča. Pre svega, glavno je pitanje na kojem nivou vlasti bi to ministarstvo bilo osnovano. Republika Srpska se protivi osnivanju novih ministarstava na nivou BiH, a formiranje novog resora na entitetskom nivou iziskivalo bi rekonstrukciju cele vlade, kako u RS, tako i u FBiH, zbog ustavnog pariteta koji predviđa fiksnih 16 ministarstava koja se dele po nacionalnom ključu.
Trenutno u Ministarstvu civilnih poslova BiH postoji odsek za dijasporu, dok u Republici Srpskoj kontakte sa našim zemljacima u inostranstvu uglavnom ostvaruje Ministarstvo za ekonomske odnose i koordinaciju, koje, ipak, ima širi spektar nadležnosti, pa se ne može u potpunosti posvetiti dijaspori.
Kongres u julu u Banjaluci
Predsednik NVO Naša perspektiva iz Sarajeva Armin Alijagić, jedan od organizatora kongresa dijaspore BiH, rekao je da će, nakon Sarajeva i Prijedora, ovogodišnji skup biti održan u Banjaluci, u julu. Tada će učesnici tog skupa, između ostalog postaviti i pitanje osnivanja ministarstva za dijasporu.
Država bez plana
Građani koji imaju članove familije i prijatelje u inostranstvu najbolje znaju kako dobro dođe svaki vid pomoći iz dijaspore. Davor Gligorević iz Modriče slaže se sa tvrdnjama da država prema dijaspori odnosi bez jasnog plana.
- Nisam ubeđen da će ministarstvo za dijasporu biti osnovano, ali verujem da bez obzira na to naši zemljaci neće prestati da nam pomažu - kaže za "Vesti" Gligorević.
