Strane ambasade odlučuju o sudbini crkve u Prištini
Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti rekao je da će zbog političke osetljivosti, legalizacija crkve Hrista Spasa u Prištini biti jedno od najosetljivijih pitanja ove vrste i da su se zbog toga u rešavanje ovog pitanja uključile kosovska vlada i pojedine ambasade u Prištini.
Na pitanje novinara "Glasa Amerike" da li će sadašnje opštinske vlasti u Prištini uvažiti dozvolu za gradnju crkve Hrista Spasa, izdatu u februaru 1999. godine, Ahmeti je kazao da je to politički osetljivo pitanje, jer većine Albanaca smatra da je ta crkva deo Miloševićevog režima.
- U to vreme stanovništvo je bilo protiv gradnje crkve u kompleksu prištinskog Univerziteta, pa se i dan danas smatra kao provokacija tadašnjeg režima. Zbog političke osetljivosti, ovo će sigurno biti jedno od najosetljivih pitanja kad je u pitanju legalizacija u Prištini, pa zato i sad, gotovo šest meseci pre procesa legalizacije, u ovaj proces su se uključili Vlada Kosova i pojedine ambasade - rekao je Ahmeti.
Gradonačelnik Prištine je za "Glas Amerike" rekao da će se svi objekti koji su izgrađeni nelegalno biti tretirani na isti način, podsetivši da je 2013. godine u kosovskoj Skupštini izglasan Zakon o legalizaciji.
- Mi smo identifikovali oko 32.000 ilegalnih gradnji, među kojima ima i zgrada koje mogu da imaju dozvolu, ali za koje mi nemamo dokumentaciju. Zato smo zatražili i od Pravoslavne crkve da predaju dokumentaciju, pa posle će prema zakonu opština da razmotri svaku gradnju - rekao je on.
Ahmeti ne može da kaže kakvu će odluku da donese komisija, ali tvrdi da neće biti diskriminacije, ali ni privilegovanih.
Na teritoriji opštine Priština postoji više od 30.000 ilegalnih gradnji ili onih objekata za koje lokalne vlasti nemaju dokumentaciju da su izgrađeni legalno. Među njima je i hram Hrista Spasa u centru Prištine, a "Glas Amerike" navodi da je uspeo da dođe do dokumenta iz 1999. godine kojim tadašnje srpske lokalne vlasti nedvosmisleno dozvoljavaju gradnju.
"Sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine Skupštine grada Priština izdao je 15. februara 1999. godine dozvolu za izgradnju hrama Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema ovom dokumentu, dozvoljava se izgrađnja hrama Hrista Spasa u Prištini, na adresi - ulica Valjevska broj 4", piše u rešenju kojim je dozvoljena gradnja hrama, a navodi se i broj katastarske parcele u opštini Priština, br. 7090/14.
Od rušenja do golotinje
Prošle godine, tadašnji ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u Vladi Kosova Dardan Gaši izjavio je, kako su preneli prištinski mediji, da će hram biti srušen, jer je izgrađen nelegalno. On je u izjavi za "Glas Amerike", pre godinu dana, pojasnio je da je rušenje objekta samo jedna od mogućnosti.
I opštinske vlasti u Prištini potvrdile su mogućnost da crkva Hrista Spasa uđe u proceduru rušenja, ako u zakonskom roku ne bude podnet zahtev za njenu legalizaciju, koji ističe u junu.
Kada je počela gradnja hrama Hrista Spasa 1999. godine u Prištini je živelo najmanje 40.000 Srba. Pre toga, pravoslavni vernici imali su samo jedan verski objekat u gradu, Crkvu Svetog Nikole. Ona je u to vreme bila premala da primi sve hrišćane, pa je novi veći hram bio neophodan, sećaju se stari Prištevci.
Hram Hrista spasa još nije primio prve vernike. Objekat nije završen, niti osvećen, iako je gradnja davno počela i davno zaustavljena. Više puta je skrnavljen i napadan o čemu je obaveštena i policija.
Povremeno u njemu borave beskućnici, a prošle godine albanska pevačica Era Istrefi snimila je spot za pesmu za pesmu "E dehun" u kome polugola igra u ovom pravoslavnom hramu, što vernici doživljavaju kao uvredu i provokaciju.
