Znate li koliko će se graditi Beograd na vodi?
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da projekt Beograd na vodi treba sagledati sa društvenog stanovišta, jer je to najznačajniji projekat ne samo u Srbiji, već i u regionu, da sa 3,5 milijardi evra investicija potpuno pokreće gradsku i srpsku privredu, kao i tercijalne delatnosti i da će se graditi deset godina.
- Dakle, ako je neko protiv toga, onda neka to jasno kaže, a sam lex specialis nije nikakav poseban zakon koji na bilo koji način oslikava posebnost projekta u odnosu na prethodne - rekao je Mali u intervjuu za novi broj nedeljnika "Novi magazin".
Na pitanje da se čuje zamerka da će Beograd dati mnogo više novca koji se neće vratiti, Mali je rekao da ne zna na osnovu čega je to rečeno.
- Imate master plan, u okviru toga urađena je i saobraćajna studija i sve ostale studije, postoji jasan plan kako treba da se reši saobraćaj u gradu vezan za funkcionisanje tako velikog kompleksa. Ali, taj kompleks će se graditi sledećih deset godina - istakao je Mali.
Pročitajte još:
* Mali: Velika navala na stanove u okviru Beograda na vodi
* "Nije mi jasno šta se ljudima ne sviđa u vezi 'Beograda na vodi'"
Na pitanje koliko će Grad biti vlasnik tog kompleksa, Mali je odgovorio da Beograd neće imati udeo vlasništva.
- Naravno, ovo je strašno važno za grad, promenićemo perspektivu grada, izgled, ali to je projekat od značaja za Republiku. Mi smo tu da pomognemo, da učestvujemo, učinimo sve što je potrebno da bi se on definisao, ali u strukturi vlasništva Republika sada figurira sa 100 odsto, a posle potpisivanja ugovora biće drugi procenat. Beograd neće imati ništa - objasnio je Mali.
Na pitanje da se spominje 20, najviše 30 odsto, Mali je rekao da će sve biti javno u sledećih nekoliko nedelja i da grad poštuje proceduru i poverljivost pregovora.
Gradonačelnik je istakao i da je sve što je vezano za Beograd na vodi poštovalo od početka do kraja zakonske procedure, a da Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora.
- Zavod za urbanizam koji ima 50-60 arhitekata, inženjera, svi potrebni da se ovakav projekat završi radili su na tome, plan je usvojila Vlada, imamo jedinstven slučaj da imamo investitora koji želi da investira u taj plan - rekao je gradonačelnik.
Na pitanje kada počinje gradnja dve zgrade za koje su anketirani kupci, Mali je rekao da je sve vezano za eksproprijaciju, i "da ne možemo da izdamo građevinsku dozvolu dok se to ne završi.
- Očekujemo da ćemo taj posao završiti do kraja leta ove godine - rekao je on.
Šta ćemo s "besnim" komunalcima?
Što se tiče "vruće teme" komunalne policije zbog ponašanja prema građanima, Mali je rekao da za sada grad ima 350, 360 komunalnih policajaca, što za grad od dva miliona ljudi nije dovoljno i da je zato Grad inicirao izmene Zakona o komunalnoj policiji koje lokalnoj samoupravi ostavljaju mogućnost da sama odredi broj komunalnih policajaca.
- Valjda mi najbolje znamo šta je za grad dobro. Analizom koju je Komunalna policija uradila utvrđeno je da nam treba još oko hiljadu komunalnih policajaca, da je 1.500 optimalan broj da se pokrije grad u raznim aspektima, od nelegalne gradnje, preko aerodroma i divljih taksista, GSP-a, komunalni red... - objasnio je Mali.
Samouvereni Mali
Na novinarsku konstataciju da je previše ambiciozan, Mali je za "Novi magazin" rekao da su mu to govorili gde god da je radio.
- Ali, interesantno, uvek definišem neke ciljeve. I ostvarivao sam ih do sada, znam da ću to uraditi i za Beograd, za moj grad - zaključio je gradonačelnik Siniša Mali.
A metro?
Što se tiče njegove nedavne izjave da će 2017. početi gradnja metroa, Mali je rekao da je Grad potvrdio Sporazum o razumevanju koji je prethodna gradska vlast imala sa francuskom vladom i da se ide ka pravoj odluci o prvoj liniji metroa. Mali je rekao da je metro strateška stvar, da Beograd raste i neće moći da funkcioniše bez metroa, ali da "ne smemo da napravimo grešku, samo prva linija košta između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Ako krenemo u takav projekat, a nismo sigurni da je to ono što želimo, potrošićemo novac i sebi napraviti veliki problem".
- Moramo naći i način finansiranja, kredit, javno-privatno partnerstvo ili nešto između. To je strateški cilj, zasnivamo ga na pravim informacijama, jer će se na njemu bazirati prevoz narednih 20-30 godina - rekao je on dodajući da se komunicira sa Vladom Francuske i Ministarstvom finansija.
