"Princ tame" savetuje Srbiju
Alister Kembel, savetnik za medije bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, održao je krajem januara predavanje za sve portparole ministarstava u Vladi Srbije. Ovo gostovanje organizovano je vrlo diskretno, ali je potvrđeno beogradskom dnevniku "Danas" u Nemanjinoj 11.
Novinaru ovog lista je rečeno da je predavanje upriličeno u okviru programa za unapređenje komunikacije, kako interne tako i eksterne", uz opasku da se svakog meseca u Beogradu ugosti poneki predavač iz oblasti komunikacija.
Međutim, Alister Kembel nije tek još jedan "spin doktor", kako se na zapadu često karakteriše osoba zadužena za to da vladino viđenje različitih problema bude u medijima i dominantno.
Njega je svojevremeno poslanica Konzervativne partije En Vitkomb nazvala "princom tame".
Na pitanje ko finansira te obuke, odnosno da li se troškovi pokrivaju iz budžeta Srbije, rekli su da se projekat finansira "iz fondova Evropske unije i Ujedinjenih Arapskih Emirata".
Kembel je nesporno veoma sposoban, prodoran, ali i kontroverzan član najužeg tima Tonija Blera iz vremena kad je ovaj bio glavni stanar Dauning strita 10. Bio je deo premijerovog tima u dve veoma kontroverzne odluke. Prva je bila bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bez mandata Saveta bezbednosti UN, a druga invazija na Irak 2003. godine pod izgovorom da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje. Kako se ispostavilo, nikakvog oružja nije bilo, ali to nije sprečilo Tonija Blera da u parlamentu izjavi kako je "napad Iraka moguć za 45 minuta"!
Šrederova kampanja
U Kembelovom dnevniku zanimljiv je i 25. april 1999: "Nemački kancelar Gerhard Šreder me je pitao kako teče naša kampanja dezinformisanja. Rekao sam mu da bi tekla mnogo bolje kad bi se uključilo još nekoliko Nemaca".
Od prvog dana se sumnjalo da je Kembel imao uticaj na Blera koji daleko prevazilazi zvaničnu funkciju "spin doktora", pa tako i u odluci da se napadne Irak. Zbog toga je i svedočio pred čuvenom Čilkotovom komisijom koja bi uskoro trebalo da objavi izveštaj o tome da li je Britanija ušla u rat u Iraku iz pobuda zasnovanih na laži.
Kembelu se prošlost ne imputira. On je sam o njoj pisao u knjizi "Blerove godine" koju je izdao 2007. godine i u kojoj je, između ostalog, detaljno objašnjavao strategiju medijskog rata protiv Srbije. Reč je o dnevnicima Kembela, pa tako pod datumom 2. april 1999. on piše:
- Još uvek sam jako umoran i od iscrpljenosti sam počeo da osećam trnce u nogama. Gubili smo propagandni rat protiv Srba. Toni Bler je zvao ranije i želeo da se stvari jako ubrzaju. Razgovarao je sa Klintonom o preteranoj opreznosti vojnih stratega.
Šest dana kasnije "princ tame" je ponovo u svoje beleške upisao utiske:
- Vojno, NATO je višestruko moćniji od Beograda. Ali Milošević je imao potpunu kontrolu nad svojim medijima i naši mediji su bili osetljivi na ono što su oni objavljivali. Mogli bismo da izgubimo bitku za javno mnjenje i ukoliko spustimo gard u nekim od država NATO imaćemo problem da ovo nastavimo.
Nekoliko dana kasnije Alister Kembel odlazi u Brisel gde u komandi NATO ima razgovore sa tamošnjim zvaničnicima. Ponovo je u dnevnik zapisao svoje reči iz kojih se jasno vidi kako Kembel vidi ulogu medija u kriznoj situaciji, ali i kako je kao medijski savetnik instruirao ratne akcije.
- Trebao nam je strateški pristup komunikacijama, snažnija centralizacija, tako da se sve prestonice osećaju delom onoga što smo govorili i radili... Bilo je malo zastrašujuće što sam, na vrhuncu vojne kampanje, sedeo s generalima i govorio im kako da je vode, bar kad je reč o medijskoj strani, i žalio im se da u medijskoj kampanji nedostaje disciplina koja se od vojske očekuje. Objasnio sam mu da nisam zaluđenik slobodom medija i zaista sam osećao da ponekad previše odajemo. Rekao sam mu da ne bih prikazao napad na voz. Od toga nismo imali nikakve koristi. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoima.
Mnogo godina kasnije, Kembel malo drugačije gleda na Balkan, mada se nikada javno nije pokajao zbog onoga što se krajem 20. veka događalo. Povodom objavljivanja njegovih dnevnika "Moć i narod" Kembel je dao intervju beogradskim "Večernjim novostima". Upitan o optužbama za ratne zločine OVK i Hašima Tačija, on je 2011. rekao da je svestan optužbi protiv Tačija, ali da o tome ne zna više od onoga što je pročitao u britanskim medijima.
Kad su ga podsetili i na izveštaj Dika Martija iz Saveta Evrope o trgovini organima, Kembel je rekao:
- Koliko je meni poznato, Toni Bler nije imao saznanja o takvim zločinima. Da se razumemo, zlodela o kojima se govori zaista zvuče grozno. Pa ipak, ništa me i dalje ne može ubediti na NATO nije trebalo da dejstvuje.
Danas je Kembel veliki zagovornik članstva Srbije u EU. Zapravo, želi čitav Balkan u Uniji. U septembru 2011. je objavljeno da je Alister Kembel dobio posao savetovanja u strategijskim komunikacijama vlade na Kosovu, sarajevsko "Oslobođenje" je u oktobru 2013. godine donelo priču o Kembelu kao savetniku Zlatka Lagumdžije tadašnjeg i današnjeg šefa diplomatije BiH. Lagumdžija je u intervjuu za "Fejs TV" priznao da je angažovao Kembela, verovatno najskupljeg spin doktora na svetu. Nagađa se da usluge masno naplaćuje, pa tako jedan njegov konsultanski dan može koštati od 5.000 do 20.000 funti.
Od pornića do Dauning strita
Alister Kembel je novinar po profesiji. Početkom osamdesetih prošlog veka karijeru je počeo pisanjem pornografskih priča, a navodno se jedno vreme lečio i od alkoholizma i depresije. Karijeru je počeo da gradi u "Dejli miroru" pokušavajući da se probije u sportskom novinarstvu. Njegova politička zvezda počela je uspon 1994. godine kada na čelu britanske Laburističke partije dolazi Toni Bler. Kembel postaje portparol partije, a direktor za komunikacije i strategiju vlade postaje 1997. godine kad su laburisti pobedili na izborima.
Klarkova super bomba
U utorak 27. aprila 1999. Alister Kembel se sastao s tada glavnokomandujućim snaga NATO u Evropi, generalom Veslijem Klarkom: "On mi je rekao da postoji bomba koju žele da upotrebe i koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta. Rekao je da Srbi ne znaju da je imamo. Pitanje je jedino da li da ih upozorimo ili je jednostavno upotrebimo? Teško pitanje. Rekao sam, ukoliko je ipak upotrebite, javite nam ranije da bismo mogli da smislimo odgovarajuće objašnjenje".