Obeštećenje u lavirintu birokratije
Advokat Milorad D. Tomić nije imao vremena niti je želeo preko telefona da odgovora na pitanja "Vesti" u vezi sa optužbama Dragiše Aleksića i Dragana Filipovića, sinova dvojice logoraša koji su na ime prinudnog rada i zarobljeništva svojih očeva u Drugom svetskom ratu podneli zahteve za obeštećenjem.
Dvojica Nišlija ovlastili su pomenutog advokata da ih zastupa pred nemačkim sudovima, ali ni danas, skoro 15 godina od tada, oni nemaju informaciju kako su rešeni njihovi zahtevi, iako je 2006. nemačka država završila proces isplate.
Umesto odgovora advokat Tomić novinaru "Vesti" je poručio da je "problematika kompleksna" i zakazao razgovor "oči u oči" za 3. februar! Nezvanično nam je objašnjeno da obeštećenjem nisu obuhvaćeni ratni vojni zarobljenici, već samo civili koji su u vreme okupacije odvedeni na prinudni rad.
Pre nedelju dana za list "Danas", Tomić je rekao da nemačkim zakonom iz 2000. nisu "obuhvaćeni svi ratni zarobljenici koji su bili u vojnim logorima, već samo oni koji su bili na robovskom, odnosno prisilnom radu, i pri tom bili u životu 16. februara 1999. godine". Ako su umrli posle toga, pravo na isplatu imali su njihovi naslednici. To bi, dakle, mogao da bude odgovor za Dragišu i Dragana jer, kako su ispričali našem dopisniku, njihovi očevi su završili u nacističkoj Nemačkoj kao ratni vojni zarobljenici, što bi značilo da po ovom zakonu nisu imali pravo na odštetu.
Naime, Jezdimir Aleksić zarobljen je kao graničar na srpsko-bugarskoj granici u proleće 1941. dok je Tihomir Filipović zarobljen kao pripadnik 72. puka Kraljeve vojske u okolini Soluna maja 1941.
Ako je tako, zašto je to bilo teško da im objasni, umesto da ih uporno izbegava, kako je to učinio advokat Tomić? Na sličan način sinovi su prošli i kod Subnora: iščuđavanje kakve veze ova boračka organizacija ima sa njihovim zahtevima. A Nišlije su, kako tvrde, upravo na poziv niškog ogranka Subnora i potpisali punomoć i ugovore o zastupanju sa Tomićem i to još pre nego što je nemački zakon stupio na snagu.
- Subnor nema nikakvu vezu sa tim, niti imamo spiskove logoraša kojima je Nemačka isplatila obeštećenje - rečeno je "Vestima" u beogradskoj centrali Subnora.
Da to nije baš tako govore nam u Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) preko koje je realizovano obeštećenje. Kažu da je delegacija Subnora došla kod njih istog dana 2000. kada je nemački parlament usvojio zakon kojim se predviđa obeštećenje preživelim logorašima. U beogradskoj kancelariji IOM-a objašnjavaju da su oni od 1998 - 2000. samo primali zahteve koje su potom prosleđivali centrali u Ženevi. Iz centrale su potom stizala obaveštenja građanima kako je njihov slučaj rešen, kao i ček koji su u ovlašćenoj banci mogli unovčiti. Mnogi čekovi su se i vraćali, što znači da su nadživeli svog nesuđenog vlasnika.
Zečević obeštećen bez pomoći advokata
Ljubomir Zečević, predsednik Udruženja logoraša Mauthauzen, kolektivnog člana Subnora, primećuje da se nisu usrećili oni koji su za ostvarivanje ovog prava zatražili pomoć advokata.
- Ja sam direktno podneo zahtev IOM-u. Nisam angažovao pravnog zastupnika. Zašto bi? Dokumentacija mi je bila nesporna, a oni bi mi samo uzeli pare - priča Zečević, koji je kao mladi beogradski ilegalac 1943. interniran u Mauthauzen.
Iste godine kada je podneo zahtev (2002) njemu je i stigao ček - oko 7.500 evra.
