R.Jakona: Promašeni ciljevi na Kosovu
Italijanski novinar Rikardo Jakona, autor "Beskonačnog rata", dokumentarnog filma o surovoj kosovskoj stvarnosti, dobitnik je ovogodišnje nagrade za novinarstvo bez granica, koje mu je dodelilo srpsko Udruženje novinara Srbije. Dokumentarac koji je emitovan i u Italiji i u Srbiji, izazvao je veliku pažnju javnosti, jer postavlja mnoga pitanja, od toga ko je terorista koji je podmetnuo bombu pod autobus "Niš ekspresa", kako su ginuli svedoci nedela Ramuša Haradinaja i kako je njegova porodica od dućana u Dečanima stigla do velelepnog dvorca, do toga zašto Hašima Tačija zovu "Zmija"...
U razgovoru za "Vesti" Jakona kaže da je promena politike jedini način za razrešenje kosovskog problema.
Film je pokrenuo mnogo pitanja, koji su vaši zaključci?
- Pojedini ciljevi koje je NATO sebi postavio nisu ostvareni - pre svega, poštovanje ljudskih prava i zamisao da se stvori multietnička država.
Jer, NATO je otpočeo taj rat da bi zaštitio etnička i ljudska prava Albanaca na Kosovu, a posle deset godina, sada imamo državu koja nije multietnička i 200.000 Srba koji su morali da napuste svoja imanja. NATO to nije uspeo da spreči.
S te tačke gledišta - to je neuspeh. Osim toga postoji pitanje budućnosti - šta će se u tom regionu događati. To je pitanje mira. Ako hoćeš da izgradiš mir, ne možeš da prikrivaš ono gde nisi uspeo. Ne možeš da kriješ informacije. Eto, to je glavno pitanje.
Dali ste filmu naziv "Beskonačni rat", zaista izgleda da rešenja za neke probleme nema, ili ipak ima?
- Mislim da ono što je NATO preduzeo nije rešilo problem. Zato sam i nazvao film "Beskonačni rat". Jer, umesto da se završi, okonča jedan sukob, intervencija je otvorila nove sukobe - od Kosova do Avganistana - i na jednom i na drugom mestu. Stoga, po meni, politika i diplomatija bi morale da preuzmu stvari u svoje ruke.
Vojni odgovor nije rešenje. Mir se tako ne postiže, nego se umnožavaju ratovi, bar tako ja mislim. Vreme je da se na neki način promeni politika NATO pakta, da se ponovo osmisli suština tog saveza.
Na čiju i diplomatiju i politiku mislite, ko treba da promeni pravac i reši nagomilane probleme ljudskih prava, kriminala, korupcije?
- Politika za koju ja mislim da bi trebalo da se umeša u sve te situacije o kojima vi govorite jeste ista ona politika koja zamišlja da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju. Smatram da se sukobi uvećavaju upravo tamo gde su ljudi zatvoreni, gde nemaju put napolje, i onda tu dolazi do napetosti i sukoba.
Ja sam samo novinar, izveštač, ali ono što vidim je da vojno rešenje nije rešenje i mislim da bi političko rešenje bilo mnogo bolje. Za ono što se desilo na Kosovu, krivci i uzroci su ipak u Srbiji. Ali, svi mladi u Srbiji, kao i na Kosovu zaslužuju bolju budućnost nego da se za parče zemlje bore puškama.
Crna rupa
|