Preživeo masakr jer se uspavao za školu
Davud Ibrahim može samo da se neprestano zahvaljuje svevišnjem (kako god ga nazivali) za to što se njegov budilnik nije oglasio kobnog Pešavarskog jutra pa je prespavao napad talibana na njegovu školu u kom su ubijeni svi njegovi drugari iz razreda.
Petnaestogodišnji dečak je sada jedini član odeljenja broj 9 Državne vojne škole u Pešavaru nakon terorističkog pokolja u kome su ubijeni svi njegovi drugari iz razreda.
Njegova priča postala je aktuelna nakon tvita u kome piše "razred broj 9 Državne vojne škole više ne postoji... Davud, 15, jedini je preživeli".
Davudov stariji brat, Sufjan Ibrahim potvrdio je ovu neverovatnu igru sudbine pakistanskom listu Ekspres Tribjun.
"To je bila sudbina, niko iz njegovog razreda nije preživeo, svi do jednog su pobijeni."
Pretpostavlja se da je njegov razred pobio jedan napadač aktivirajući eksplozivnu napravu.
Ovaj petnaestogodišnjak ceo jučerašnji dan proveo je po sahranama, a da ironija bude veća, prethodni dan bio je na jednom venčanju.
Učenik preživeo jer se pravio mrtav
U međuvremenu, jezive ispovesti preživelih učenika vojne škole ne prestaju da šokiraju javnost. Jedan od njih Elsan Elahi se, na primer, poprskao toplom krvlju i komadima mesa svog prijatelja koji je pao mrtav pored njega i to za vreme časa prve pomoći.
Kaže da je preživeo tako što se pravio da je mrtav, iako je primio dva metka u ruku kada su teroristi, kako kaže, prosipali metke po njegovom razredu, pretvorivši učionicu u bazen krvi i smrti.
"U trenutku napada bio sam sa nastavnikom prve pomoći u glavnom holu gde mi je pokazivao neku vežbu. Tada sam začuo zvuk pucnjave koji je postajao sve bliži. Učitelji i instruktori su nam rekli da se smirimo ali zvuk je postajao sve bliži i jasniji. Sledećeg trenutka, prozori i vrata su se raspršili. Ta situacija je izazvala paniku među stotinak ljudi koji su se nalazili u holu. učenici su plakali i jecali.
Mogli smo da se sakrijemo samo iza klupa i stolica. Skočio sam iza jedne klupe i legao na zemlju. Onda su ušli u učionicu i počeli da seju metke. Video sam kako moj instruktor prve pomoći pada na zemlju, mnogi moji drugari su pogođeni u glave, grudi, ruke noge i padali su na moje oči. delovi njihovih tela leteli su oko mene kao komadići vate. Vrela krv mog drugara i parčići mesa svih ostalih zapljusnuli su mi lice. Bilo je jezivo.
Nisu prestajali da pucaju najmanje deset minuta, a onda su prestali. Napravili su pauzu od maksimum jednog minuta. A onda su ponovo počeli da pucaju u one koje su se pomerali ili plakali. Tada sam primetio da sam pogođen dva puta u ruku.
Hteo sam da zaplačem iz sveg glasa, ali sam stisnuo zube i nisam zaplakao, zato što bi to značilo momentalnu smrt. "
Elsan kaže da su ga na kraju drame spasili pakistanski vojnici, pošto je ubeđen da napadači nisu imali nameru da ikoga ostave u životu. Petnaest minuta nakon upada talibana, čuo je pucnjavu spolja i pomislio kako su vojnici stigli do škole i shvatio je da su ti pucnji skrenuli pažnju teroristima, koji su istrčali iz učionice. Ipak nije se pomerao niti je zaplakao narednih deset minuta sve dok vojnici nisu ušli i spasili ga.
Priče se gomilaju nakon što su se prvi jezivi kadrovi napada i učionica preplavljenih krvlju pojavili u javnosti. U ovom napadu talibana na vojnu školu u Pešavaru ubijeno je 142 ljudi od čega 132-oje dece.
