Sastavci: Selo sa 4 državne granice
Nije lako stići do sela Sastavci. Nema daljeg i težeg puta na Balkanu od puta do ovog sela na tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore. Još je, verujte, teže objasniti čije je to selo i gde se tačno nalazi... A kad se, nekako, preko dve srpske i dve bosanske granice stigne u Sastavke, pa se zaviri u kafanče zvano "Trag", vlasnika Tomislava Drobnjakovića, tek onda počinju problemi! Jer, tamo u kafani, za istim stolom sede Hajro, Sveto i Dušan, piju rakiju i pivo, a kad vide namernika gotovo ga silom privode za sto, naručuju tri ture odjednom i vele: "Ko sa nama neće ne imao sreće."
Selo Sastavci je udruženo čudo geografije, fizike, politike, istorije... Takvo može samo na Balkanu da vaskrsne. Sastavci su bosansko ostrvo koje je sa svih strana okruženo Srbijom i nalazi se pod administrativnom upravom Srbije. Tačnije, sve zgrade i institucije u ovom selu nalaze se u vlasništvu srpske opštine Priboj, dok se katastarske knjige nalaze u zgradi opštine Rudo (Republika Srpska).
Kad se u srpskoj kafani "Trag", posle gajbe piva i flaše rakije zakače Hajro, Sveto i Dušan, policajci Republike Srbije ih razdvoje, kao svoje građane, a onda dođu policajci BiH da izvrše uviđaj i pišu prijave zbog kršenja reda i mira na bosanskoj zemlji.
Pre minulog rata u Bosni selo Sastavci je sastavljalo ljude, a danas ih rastavlja. Čudno iscrtana granična linija između Srbije i BiH podelila je u ovom selu braću, komšije, groblja, mostove... Jedan brat, iz jedne kuće, ima ličnu kartu izdatu u Rudom (Republika Srpska), a drugi brat je izvadio u Priboju.
Most - ničija zemlja
U mestu Bistrica, na magistrali Zlatibor-Prijepolje skreće se prema desetak kilometara udaljenom Priboju, varošici na jugozapadu Srbije, nekad jednoj od najbogatijoj srpskih opština, a danas jednoj od najsiromašnijih na jugoistoku Evrope. Moćni automobilski gigant FAP odavno se survao niz padine tranzicije, ostavljajući više od polovine radno sposobnog stanovništva opštine i bez posla i bez nade.
Na jedinom kopnenom putu za selo Sastavci prelazi se most na reci Uvac koji deli dve zemlje. Na početku mosta srećan put najpre požele policajci Srbije, a na kraju mosta policajci Bosne.
Posle desetak bosanskih kilometara u mestu Ustibar iznikla je nova granična rampa iznad koje se vijorila bosanska zastava.
- Šta ima, jarane? - pita policajac i ne čekajući odgovor podiže rampu.
Iza mene ostaje Bosna. Posle nekoliko kilometara kroz Srbiju, sačekuje me nova granična rampa.
- Dobar dan! Dokle? - pita policajac sa grbom MUP-a Srbije.
- Tu, malo, do Sastavaka, službeno!
- Je li nešto oko poljoprivrede? - procenjuje policajac sagovornika, da bi na potvrdan odgovor podigao rampu.
Posle nekoliko kilometara puta kroz Srbiju, stižem na most u selu Sastavci preko koga ide granična linija.
- Vidi onu ženu sa detetom! - pokazuje saputnik u autu. - Žena je u Srbiji, a beba u Bosni!
- Ne razumem!
- Ovo niko ne razume - kaže kasnije predsednik mesne zajednice Sastavci, Sveto Vilotić - ali slušaj: do dve trećine sela pribojske opštine stiže se jedinim kopnenim putem preko četiri državne granice. Jedanaest ovih sela je rasuto po srpsko-crnogorsko-bosanskoj granici. Do pre rata nije bilo problema jer smo svi bili u jednoj zemlji, a sad je sačuvaj bože! - krsti se Sveto ubeđen da niko na svetu ne pređe dnevno osam granica da bi iz svog sela otišao u matičnu opštinu i vratio se kući.
Najbolje kod Tite
U selu Sastavci na obalama rečica Poblaćnica i Sućeska živi oko 1.400 stanovnika. Svi značajni objekti u Sastavcima - zgrada MZ, policijska stanica, ambulanta i škola administrativno pripadaju Srbiji i na njima stoji natpis SO Priboj, odnosno Republika Srbija. Većina trgovinskih objekata je takođe registrovana u Priboju. Međutim, inspektori koji obilaze ove objekte ne dolaze iz Priboja, nego iz Rudog.
Kad beg voli
|
Osnovne novčane jedinice u Sastavcima su dinar, dolar, evro, konvertibilna marka, švajcarac..., a mogu i ostale.
U kafanama se više piju srbijanska nego sarajevska i banjalučka piva, ali, valja dodati, bolje ide bosanska "kruška" nego srbijanska "šljiva". Većina trgovina se snabdeva iz Priboja, ali pristigne robe i iz Rudog.
U vreme dok granice nisu bile važne, braća i Momo i Radiša Marković izgradili su kuće na jednom bregu, na svom imanju. Danas je Momova kuća u državi Srbiji, a Radišina u BiH.
Kapela na groblju u sastavačkom zaseoku Olandići izgrađena je na samoj granici, a pokojnici iz bosanskog dela se sahranjuju na teritoriji Srbije, a iz srpskog na teritoriji Bosne.
"Ja živim u Bosni, ali sam stanovnik Srbije", odgovor je najvećeg broja meštana na pitanje - odakle ste? A na pitanje "Ko vam je bliži, Priboj ili Rudo", u razgovorima sa novinarima prilično iskusni meštani sela Sastavci najčešće kažu: "Bliže je Rudo za pet kilometara."
I kad je glava počela da boli od geografije, politike i istorije na večito nemirnoj granici, iz kafane "Trag" stigao je spasonosni poziv:
- Ajde, bolan, na pivu!
Vlasnik kafane Tomislav Drobnjaković, predsednik MZ Sveto Vilotić, penzioner Hajro Gibanica i prevoznik Dušan Janjušević rekoše da nije problem u granicama i ostrvima, nego u ljudima.
- Kad su ljudi normalni, kad se slažu i poštuju, nema granica. Kad polude, kad ih otruje politika, počinje sve da im smeta i podižu granice! I, evo, šta smo dočekali - osam puta nas policajci pitaju gde smo pošli dok odemo u Priboj da kupimo lek i vratimo se - širi ruke Dušan.
- Najbolje je bilo kod Tite! - dodaje Hajro, šeretski priznajući da ga srpsko društvo često čašćava rakijom i pivom i ugrožava mu zdravlje.
- Dobar je Hajro! On mi i otvori i zatvori kafanu! - kaže kafedžija.
- Jesi li zapisao ono što sam ti rekao? Nisi? Piši, sad: najbolje je bilo kod druga Tite! - ponavljao je Hajro uz svaku novu čašicu "kruške".
Tokom razgovora ote se pitanje o ratnim događajima na granici.
- Sve to što se dogodilo sa otmicom muslimanima u Sjeverinu i sva ta gužva na ovim prostorima nije delo ljudi iz ovih krajeva. U to što kažem se kunem! To je delo nekih drugih ljudi, loših ljudi! - zaključuje Sveto, a Hajro potvrdno klima glavom:
- Kod Tite ne bi bilo ovog belaja!
Vraćam se prema Priboju. Još četiri granice. Još četiri rampe. Još četiri pitanja.
Ukupno osam za jedan dan.
Previše i za Balkan!
Državni pregovori
|