"Oluja" stigla i dijasporu
Na desetine hiljada Srba u dijaspori koji su rođenjem stekli prebivalište u Hrvatskoj, ali nikada nisu posedovali nijedan njen dokument, moraće da plate visoke novčane kazne, ako se ne odjave do kraja godine.
Za većinu, prvenstveno mladih ljudi koji su rođeni ili bili deca u vreme "Oluje", kada su sa roditeljima proterani iz Hrvatske, a danas žive širom sveta, ovakav hrvatski zakon predstavlja potpuni apsurd, jer od tada nisu imali nikakve veze sa Hrvatskom, niti su ikada dobili bilo kakvo obaveštenje, pa i ne znaju čak ni da li su prijavljeni u toj državi.
Moguće pomeranje roka
Dragan Crnogorac otkriva za "Vesti" da bi Hrvatska još jednom mogla da produži rok za odjavu prebivališta.
- Hrvatska je već jednom prolongirala poslednji rok koji je zadala u Zakonu o prebivalištu, pa verujem da će to učiniti još jednom, ali ne zbog zahteva više srpskih izbegličkih udruženja već zbog istog problema koji ima oko 400.000 Hrvata u Bosni i Hercegovini - kaže ovaj hrvatski poslanik, Srbin iz Vukovara.
Mogu ponovo da se prijave
Miodrag Linta podseća da odjava prebivališta ne znači da prognani Srbi nemaju više pravo na prebivalište.
- Svako može posle Nove godine, kada bude putovao u svoj kraj u Hrvatskoj, da ponovo prijavi prebivalište i izvadi novu hrvatsku ličnu kartu i prijavi privremeni odlazak na pet godina - kaže predsednik Koalicije udruženja izbeglica.
Ovakav hrvatski potez, prema rečima predsednika Koalicije udruženja izbeglica Miodraga Linte, predstavlja i kršenje ljudskih prava.
- Neverovatno je da se od ljudi traži da to urade lično, jer je popriličan broj prvenstveno mlađih ljudi nastanjen na svim kontinentima. Deo njih je Hrvatska nezakonito brisala iz evidencija, pa sada niko ni ne zna da li je još na spisku ili nije. Zato oni, recimo nastanjeni u Kanadi ili Australiji, pa i nekim zemljama Evropske unije, treba da putuju 300 do 500 kilometara do hrvatskog konzulata da se raspituju jesu li u evidenciji i da se odjavljuju, kako bi izbegli da pri ulasku u Hrvatsku plate kazne koje se kreću od 70 do čak 700 evra - pojašnjava Linta, ukazujući da je poslednji rok 29. decembar ove godine.
On je hrvatskom ministru unutrašnjih poslova Ranku Ostojiću uputio otvoreno pismo u kojem traži da se zadati rok produži za šest meseci, odnosno do jula iduće godine.
- Ako Hrvatska želi da na pravi način reguliše to pitanje i ne komplikuje situaciju, mora da obezbedi mogućnost da ljudi telefonom dobiju informacije ili od policijskih stanica na teritoriji gde su rođeni ili u diplomatskim predstavništvima ili da omogući da se takvi zahtevi upute poštom - naveo je naš sagovornik koji očekuje odgovor hrvatskog ministra.
Ovakvo ponašanje Zagreba, prema oceni istoričara i predsednika Naprednog kluba Čedomira Antića, pokazuje da je Hrvatska ekstremno nacionalistička država, a njena politička elita potpuno radikalizovana, bilo da je reč o levici ili desnici.
- Sramota je što su takvu državu primili u Evropsku uniju - kaže Antić za "Vesti". On ističe da Srbija kao matica i zemlja u kojoj je većina Srba prognanih iz Hrvatske, mora da odgovori na takvo ponašanje.
- Dok god Brisel bude tolerisao takvu hrvatsku politiku, ne treba da uđemo u Evropsku uniju - poručio je Antić.
Poslanik u hrvatskom Saboru i predsednik zajedničkog veća opštine Vukovar Dragan Crnogorac kaže u izjavi za naš list da su srpski predstavnici pokušavali da izmene Zakon o prebivalištu još dok nije ušao u proceduru.
- Zahtevali smo da se ne ide sa represivnim merama u vidu velikih kazni koje ograničavaju kretanje i kao takve predstavljaju nepoštovanje svih evropskih deklaracija o ljudskim pravima i slobodama. Propisani iznosi su za naše pojmove ogromni i ljude iz straha teraju da se odjavljuju, što se dešavalo i prošle godine, a toga ima i sada - kazao je Crnogorac.
Spasavali glave, sad ih kažnjavaju
- Ukoliko Hrvatska ne izađe u susret zahtevima da se olakša odjava prebivališta, to će biti još jedan način da se uzme novac ljudima, iako nisu odgovorni za ono što se dešavalo tokom ratnih zbivanja 90-ih godina prošlog veka, kada su bežali iz svojih domova da se spasu - kaže Miodrag Linta.
PREPISKA "VESTI" SA "STRUČNOM" SLUŽBOM U ZAGREBU
Zbunjena i hrvatska policija
Redakciji "Vesti" javili su se čitaoci koji žive u Australiji, Americi, Kanadi i evropskim zemljama, uznemireni najavama primene spomenutog Zakona od 1. januara sledeće godine, kojim je predviđeno kažnjavanje hiljada Srba, koji su rođenjem stekli i prebivalište u Hrvatskoj, ali zbog "Oluje" i izbeglištva nikada nisu posedovali niti jedan dokument, ni ličnu kartu, domovnicu, ni pasoš te države.
Tragom njihovih pitanja, obratili smo se Službi za odnose sa javnošću hrvatskog MUP-a, tražeći na jedino merodavnom mestu objašnjenje te paradoksalne situacije. Po prijemu elektronske pošte u ovoj službi ljubazno su nas zamolili da se strpimo jer ni sami nisu znali, sudeći po neskrivenoj zbunjenosti, da postoje takvi slučajevi. Pitanje su prosledili "stručnim službama", na čiji odgovor smo čekali punih osam dana, posle kojeg nismo nimalo pametniji, niti znamo kako će hiljade Srba raseljenih po celom svetu rešiti svoj problem sa Republikom Hrvatskom. Naime, u pomenutom odgovoru doslovce piše da su "hrvatski državljani koji su se trajno nastanili u inostranstvu dužni da odjave prebivalište u RH... Odjavu prebivališta mogu obaviti i putem diplomatske misije, odnosno konzularnog ureda RH u inostranstvu."
Ni slova o tome kako da odjave prebivalište kada nemaju nikakav važeći dokument s kojim bi to učinili, ali zato je u odgovoru podvučeno upozorenje da će oni koji to ne učine biti novčano sankcionisani.
Za utehu iz hrvatskog MUP-a podsećaju da odjava prebivališta ne utiče na pitanje državljanstva. Naime, odjavom prebivališta lice ne gubi hrvatsko državljanstvo, samo što nema pravo na ličnu kartu, jer je "to javna isprava kojom se između ostalog dokazuje prebivalište u RH".
M. Roknić
