"Oluja" je zločin koji još traje
"Hrvatska akcija Oluja bila je udruženi zločinački poduhvat, čiji je cilj bio proterivanje srpskog naroda sa njegovih vekovnih područja", izjavio je predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta povodom 20. godišnjice te akcije.
On je rekao da je u "Oluji" proterano više od 220.000 Srba, da je oko 2.000 njih nastradalo, od čega 1.200 civila, a da je popaljeno, opljačkano i uništeno oko 40.000 stambenih, privrednih i pomoćnih objekata.
Pročitajte još:
* Pesma koju će svirati na Oluji: Uzalud vam trud, svirači
* Hrvatska sleće u zagrljaj Franji
* Reakcije iz Zagreba: Vučić priča o Oluji, a 90- ih držao pušku u ruci
Linta je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ukazao da je posle "Oluje" hrvatska vlast donela set zakona kojim je sprečila povratak proteranih Srba kućama i da je primarni cilj Tuđmanovog režima bio stvaranje etnički čiste hrvatske države.
- Hrvatska punih 20 godina vodi politiku zastrašivanja proteranih Srba, raspisivanjem poternica, podizanjem optužnica i sprovođenjem istraga, koje se u velikoj meri ne zasnivaju na konkretnim validnim dokazima - istakao je Linta.
Na području Srbije živi oko 300.000 proteranih Srba iz Hrvatske, oko 100.000 ih živi u trećim zemljama - Americi, evropskim državama, Australiji, Novom Zelandu, oko 50.000 živi u Republici Srpskoj, a oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, vratilo se kućama od 1995. odnosno pre svega od 2000. godine do danas, precizirao je Linta.
Linta je ukazao da od 300.000 proteranih Srba u Srbiji samo desetak odsto formalno pravno izbeglički status, a da velika većina proteranih Srba nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, odnosno oduzetih oko 40.000 stanarskih prava.
Oko 50.000 ljudi potražuje zaostale neisplaćene penzije, a oko 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta koje je ljudima oduzeto, istakao je Linta.
- Imamo nekoliko hiljada ljudi kojima se duguje dinarska i devizna štednja, imamo hiljade ljudi koji imaju rupe u radnom stažu - kazao je Linta.
Linta je istakao da Hrvatska, koja je sada član EU, nema političke volje za dijalog sa zvaničnom Srbijom, a da jaka, ugledna i moćna Srbija može inicirati u međunarodnim organizacijama EU, Savetu Evrope, UN pokretanje dijaloga i pronalaženje pravičnih i trajnih rešenja problema.
On je dodao da je cilj pisma, koje je upućeno predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, da se donese rezolucija o "Oluji" kojim bi se osudili zločini i etničko čišćenje Srba tokom i posle te akcije.
- Tom rezolucijom bi Evropski parlament tražio od Hrvatske da konačno počne da procesuira i brojne zločine protiv srpskih civila - rekao je Linta.
On je dodao da "na području bivše Jugoslavije ima dosta Srebrenica i zalažemo se da evropske institucije imaju jednak aršin prema svim zločinima i svim žrtvama".
Linta je najavio da Koalicija udruženja izbeglica u sredu u 14 sati organizuje memorijalnu akademiju u Centru Sava.
Prethodno će u 11 časova patrijarh Irinej služiti parastos u Crkvi Svetog Marka, nakon čega će biti položeni venci na spomen ploču u tašmajdanskom parku, najavio je Linta.
Linta je najavio da će tog dana od 12 sati početi šetnja od Crkve Svetog Marka pored Narodne skupštine i hotela "Moskva", Prizrenskom ulicom, Brankovim mostom do Centra Sava.
