Ispovest Vojislava Šešelja (4): Preferans sa Martićem i Pavkovićem

Vojislav Šešelj kaže da se u Haškom tribunalu družio sa svima. Priča da su u Sheveningenu ljudi različitih naravi i karaktera, ali da su u skučenom prostoru ljudi prisiljeni da dele dobro i zlo.

Prijatelj sa Slobodanom Miloševićem: Vojislav Šešelj

- U poslednje vreme najviše vremena sam provodio kartajući se sa generalom Nebojšom Pavkovićem i predsednikom RSK Milanom Martićem. Igrali smo preferans i oni odlično igraju ovu zahtevnu intelektualnu igru - otkriva Šešelj.

Susret sa Karlom

Šešelj otkriva da se sa Karlom del Ponte susreo samo jednom.
-U društvu Florens Artman i prevodioca, primila me ljubazno. Prihvatio sam da razgovaram s tužilaštvom uz uslov da prisustvuju i moji pravni savetnici i da se sve snima. Objasnio sam da me ne zanimaju tajni razgovori sa njom, ni sa ostalim iz Tužilaštva. Rekao sam:"Mogao bih sa Vama da razgovaram o mnogo čemu, a posebno o lepim knjigama. Pogotovo o knjizi Vaše lepe saradnice Florens Artman". Na ovu opasku sve tri su se nasmejale i razgovor se završio - otkriva Šešelj.

Kada nije bilo trećeg za preferans, Šešelj bi igrao šah. Kaže, da su mu najteže partije bile sa nekadašnjim predsednikom Republike Srpske Krajine, Milanom Martićem. Veruje da su te partije bile zanimljive i kibicerima, zbog duhovitog prepucavanja prilikom povlačenja svakog poteza, što je kod ostalih izazivalo gromoglasni smeh i navijanje.

- Martić vrlo dobro igra šah. Ima samo ima jednu manu, što ja za nijansu igram bolje - kaže Šešelj i dodaje da se nada da će Martić pročitati ovu opasku i slatko se nasmejati.

U 12 godina koliko je proveo u Hagu, Šešelj je dočekivao i ispraćao mnoge. Ipak, izdvaja prijateljstvo sa Slobodanom Miloševićem koje se stvorilo upravo unutar zidina Sheveningena.

- Prvog dana kada sam ušao u zatvor, te 2003. godine, Slobodan Milošević mi je u ćeliju poslao korpu sa voćem, da se osvežim posle puta. Međutim, tokom haškog zatočeništva, od političkog protivnika, on mi je postao prijatelj - priča Šešelj.

Objašnjava da su Slobodan Milošević i on imali različite političke i ideološke stavove oko kojih smo se često sukobljavali, a u Hagu su se našli na istom zadatku i pozicijama. Milošević nije imao iluzija o prirodi Haškog tribunala i od prvog dana se borio kako je znao i umeo protiv tog globalističkog instrumenta, a i Šešelj je krenuo u tu borbu, što ih je povezalo.

- Više od godinu dana smo bili u istom bloku i intenzivno se družili i razgovarali o svemu. Među nama se prvi put razvilo poverenje koje je preraslo u iskreno prijateljstvo. Naravno, nisam odustajao od svojih političkih principa i stavova, a nije ni Milošević. Vodili smo zanimljive razgovore i nekada smo više ili manje bili slagasni, ali uz visok stepen iskrenosti - kaže Šešelj.

Otkriva i da je, kako je proces protiv njega odmicao, Tužilaštvo pokušavalo da sklopi bilo kakav dogovor.

-U nekoliko navrata su mi stizala pisma iz Tužilaštva da se susretnem sa njima. Međutim, kako sam uvek tražio da svakom od tih razgovora prisustvuju i moji pravni savetnici, od toga nije bilo ništa. Međutim, početkom 2008. tužilac Daril Mundis je nagovestio sudskom veću da bi tužilaštvo tražilo pauzu, kako bi sa mnom obavili interne razgovore. Načuo sam da su hteli da mi ponude nagodbu. Da prihvatim krivicu i da me osude na deset godina kako bi se to završilo, jer sam već robijao pet šest godina u Sheveningenu, pa mi je trebalo još godinu dana i bilo bi dve trećine odležane kazne. Kako sam za to saznao, kategorički sam odbio - ističe Šešelj i dodaje da je do takvog pokušaja došlo još jednom i to preko nekdašanjeg generalnog sekretara SRS i svedoka Tužilaštva, Aleksandra Vasiljevića.

-On je stupio u kontakt sa mojim pravnim savetnicima, izneo ponudu, ali nikada nismo odgovorili - otkriva Šešelj.