Zajam samo za ne daj bože
Srbija i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o "aranžmanu iz predostrožnosti" koji ne podrazumeva nikakav zajam Srbiji po automatizmu, već samo ako situacija izmakne kontroli. Ta sigurnosna mreža za srpske finansije iznosi jednu milijardu evra koju Srbija može da povuče samo ukoliko se striktno pridržava svog dela obaveza.
- Ekonomski program koji bi Vlada Srbije sprovela u dogovoru sa MMF-om ima za cilj da stvori uslove za makroekonomsku stabilizaciju, održiv rast i nova radna mesta u srednjoročnom periodu. Izazovi Vlade i dalje biti visoka stopa nezaposlenosti, visok javni dug i visok deficit budžeta - rekla je Zuzana Murgasova, šefica misije MMF-a za Srbiju.
Ministar finansija Dušan Vujović je pojasnio da je s MMF-om dogovoreno da se za tri godine manjak budžeta smanji na četiri do 4,25 odsto BDP ili na oko 1,3 do 1,4 milijardi evra.
MMF ne zanima gde će Srbija ostvariti uštede - da li će biti smanjene plate i penzije, javne nabavke, da li će ukinuti subvencije gubitašima... MMF jedino interesuje da Srbija smanji ogromnu potrošnju za dogovoreni iznos i u dogovorenom vremenu. Ukoliko Srbija iz bilo kog razloga zakaže i ne ispuni dogovoreno, MMF će se povući, a to će za ionako ojađenu zemlju značiti bankrot. Takva opasnost nije nerealna jer je Srbija već imala aranžman s MMF-om 2009. ali nije uspela da ispuni uslove, aranžman je propao, a država ostala bez zaštite deviznih rezervi koje su se ubrzano topile.
Srbija je u poslednjih 15 godina imala tri sporazuma sa MMF-om i to 2001. do 2004. stend-baj sporazum, 2009. aranžman iz predostrožnosti. Poslednji aranžman sklopljen je krajem septembra 2011, a zamrznut februara naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.
Administracija sveta kravaSrbija bi mogla da uštedi ogroman novac a da ne dirne u plate i penzije. Postoji "srebrni metak". Ali, morala bi da dirne u privilegovanu državnu administraciju. Naime, učešće administrativnih troškova u BDP Srbije iznosi 4,2 odsto ili 1,35 milijardi evra! I povećava se. U razvijenim zemljama taj iznos je mnogo manji, pa je tako u Austriji i Češkoj 2,8, Danskoj 2,1, Holandiji 1,7 odsto. |