Rusko-nemačka bitka za Srbiju
Vlada u Berlinu je zabrinuta zbog ruske politike moći na Balkanu, preneo je strah aktuelne nemačke politike najnoviji broj "Špigla".
- Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže za sebe kroz vojnu saradnju i isporuku gasa - kaže se u jednom poverljivom dokumentu nemačkog Ministarstva inostranih poslova u koji je "Špigl" imao uvida.
"Gas za Srbiju, pritisak na Bosnu i Hercegovinu - vlada u Berlinu je zabrinuta zbog ruske politike moći na Balkanu. Predsednik Putin pokušava očito da zemlje udalji od Evropske unije (EU)", navodi dalje nemački nedeljnik.
Da Nemačka Srbiju posmatra kao zonu uticaja u kojoj se Rusija previše razmahala govori i nastup nemačke kancelarke Angele Merkel koja je izgleda izgubila strpljenje za taktiziranje sa Moskvom.
U svom govoru na sidnejskom Lovi institutu za međunarodnu politiku, ona je u neobično oštrom tonu prozvala Putina da vodi "aneksionu politiku koja se zasniva na pravu jačega".
"I ne radi se samo o Ukrajini", naglasila je Merkelova.
"Radi se o Moldaviji, Gruziji... i ako se krene dalje... o Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana. Ukrajinska kriza stoga zaista ni u kom slučaju nije lokalni problem", ocenila je Merkelova pred stotinama posetilaca sidnejskog instituta za međunarodnu politiku.
Ona je upozorila da "ovi događaji dovode u pitanje celokupni evropski mirovni poredak, nakon svih užasa dva svetska i kraja hladnog rata".
Paralelno dok strahuju zbog ruskog uticaja na Balkan, Nemci ne kriju da upravo Berlin koči pregovore Srbije sa EU tako što njihov početak uslovljava potpunom primenom Briselskog sporazuma, iako to u dobroj meri zavisi od prištinske strane.
Otud se postavlja pitanje, otkud ovakva konfuzna politika Berlina: na jednoj strani strah od ruskog uticaja, a na drugoj stalna uslovljavanja Beograda?
Prihvatanje pritisakaDušan Proroković smatra da je trenutna pozicija Srbije da je u "tihom procesu prihvatanja pritisaka sa svih strana"
|
Za političkog analitičara Dušana Prorokovića to je, između ostalog, posledica toga što je Nemačka postala talac američke politike na Balkanu koju je slepo sledila. Dok je Vašingtonu interes da Balkan kontroliše kroz stalnu destabilizaciju, Evropi takva krizna žarišta nisu potrebna u neposrednom komšiluku.
- Za EU to je pogubno, pre svega za Nemačku, jer bi to bilo otvoreno geopolitičko žarište u stomaku Evrope. Tu je i Kosovo koje je kancer Evrope. Srbija se nikada ne bi okrenula toliko Rusiji da glavne evropske zemlje nisu priznale secesiju Kosova. I ovo sadašnje prisustvo Rusije je posledica aktivnosti Zapada da se Srbija ne samo porazi, već i ponizi - objašnjava Proroković.
Drugi bitan faktor koji utiče na pojačanu zainteresovanost Zapada za uticaj na Srbiju jeste i činjenica da od naredne godina Beograd preuzima predsedavanje Oebsom koji je neka vrsta medijatora u ukrajinskoj krizi.
- Srbija ne mora da se stavi na rusku stranu, ali ukoliko blokira nekoliko inicijativa Zapada, pomrsićete im račune. Dovoljno je, recimo, da se traži objektivna istraga obaranja malezijskog aviona, pa da se stvari počnu drugačije sagledavati o onome što se dešava u Ukrajini - objašnjava direktor Centra za strateške alternative.
Ovo bi moglo biti objašnjenje zašto su u kratkom vremenskom razmaku Srbiju pohodili visoki zvaničnici dve najveće evropske ekonomije. Posle francuskog premijera koji je boravio čak dva dana, u poseti Beogradu je i nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel, i to u pratnji 40 nemačkih privrednika, koliko ih nije bilo, kako primećuje Proroković, ni u Grčkoj u vreme kada je ova mediteranska zemlja bila glavni finansijski problem Unije.
Putin ponovo o presedanu KosovaU polučasovnom intervjuu emitovanom na nemačkoj TV u udarnom nedeljnom terminu, Putin je rekao da smatra da je Zapad neadekvatno reagovao na prisajedinjenje Krima Rusiji. O. I. |
Banjaluka i Sarajevo u fokusu Moskve: Preko Srpske uticaj na celu BiH
Rusija i u Bosni slično deluje, smatra vlada u Berlinu, a prenosi "Špigl".
- Stiče se utisak da Rusija pokušava preko Srpske da dobije uticaj na celoj Bosni i Hercegovini - rekao je ministar poljoprivrede Kristijan Šmit koji je nedavno bio u poseti Beogradu.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je juče u Briselu ocenila kao "zabrinjavajuće" to što je Rusija na glasanju o rezoluciji o BiH u SB UN zatražila da se izostavi odrednica o evroatlantskoj perspektivi te zemlje.
Odgovarajući na pitanje novinara kako gleda na stav Nemačke da Rusi jačaju uticaj na Balkanu, Pusićeva je ukazala da je stalna članica Rusija prvi put od 2005. zatražila da se izbaci odrednica kojom se spominje evroatlantska perspektiva BiH. Rusija nije stavila veto, već se uzdržala od glasanja o toj rezoluciji što dogodilo prvi put u vezi sa zemljom koja se ne graniči s Rusijom.
Vučić: A ko će nama da nadoknadi gubitkeI jučerašnje obraćanje novinarima drugog čoveka nemačke vlade Zigmara Gabrijela u Beogradu takođe se jednim delom odnosilo na specifične veze Srbije i Rusije. Gabrijel smatra da dobri odnosi Srbije sa EU nisu alternativa odnosima sa Rusijom.
|
