Slavili sponzore kosovske države

Tajna organizacija svetskih moćnika počela je juče sastanke javnim obraćanjima u Beogradu. Trilateralnu komisiju osnovao je Dejvid Rokfeler na ideju politikologa Zbignjeva Bžežinskog, koji je region Evroazije video kao šahovsku tablu.

Dobrodošlica i zahvalnost: Aleksandar Vučić na skupu Trilaterale

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić obratio se na početku 38. sastanka "svetske vlade u senci", rekavši da Srbija neće ući u EU kao "siromašan rođak kojeg se svi stide", već kao zemlja koja ima dobar i razvijen poslovni ambijent.

Arhitekta Balkana: Ričard Holbruk na Kosovu 1998.   Opasna koncentracija moći Suprotno tezama članova, među kojima su, između ostalih, bile i druge osobe koje su imale ključne uloge na dešavanja na Balkanu, poput Karla Bilta i Medlin Olbrajt, brojni kritičari smatraju Trilateralnu komisiju opasnom koncentracijom moći. Na nivou teorija zavere pokušavaju da se dokumentuju njihovi potencijali da utiču na svetska kretanja mimo nekih demokratskih izbora i drugih načina formiranja legitimne vlasti, kao i veze sa tajnim društima. Trilateralna komisija je privatno udruženje osnovano 1973. s ciljem promovisanja bliskih odnosa između SAD, Evrope i Japana. Danas broji nešto manje od 400 članova. Izdaje izveštaje kojima želi da utiče na globalna kretanja.

Vučić, koji je do pre nekoliko godina kao opozicionar radikala javnost Srbije plašio zaverama svetskih tajnih organizacija, otvarajući jučerašnji skup Trilaterale, obećao je da će Srbija "biti mirovni agent i promoter stabilnosti" i učesnike pozvao da "radimo zajedno zarad bolje budućnosti".

Skup u Beogradu otvorio je predsednik Trilaterale za Evropu i bivši predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše. Citirajući srpskog nobelovca Ivu Andrića da su "mostovi vredniji od svega što čovek sagradi i izradi", Triše je rekao da želi da vidi "kako se ostvaruje san ujedinjene Evrope sa Srbijom i njenim susedima".

- Budite uvereni da smo uz vas kada budete krenuli na težak put - kazao je Triše, da bi potom usledilo neobično podsećanje. On je podsetio da je Triletaralna komisija pažljivo i redovno pratila dešavanja na zapadnom Balkanu, kao i da su brojni članovi igrali važne uloge u tragičnim vremenima iza nas.

- Hajde da se podsetimo Ričarda Holbruka u Dejtonu pre 20 godina i Volfganga Išingera, koji su obojica pomogli u kosovskom mirovnom procesu - rekao je Triše.
On je najavio da će tokom zasedanja u Beogradu biti reči o situaciji u Ukrajini i Rusiji, bezbedonosnim izazovima u svetu ali i o tehnološkim inovacijama. O svemu tome diskutovaće 165 zvanica, među kojima su izvršni direktor Rotšild grupe, predsednik Goldman Saksa, kao i bivši i sadašnji političari. Svi sastanci se, kao i do sada, vode iza zatvorenih vrata.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić ocenio je da će se posledice sastanka Trilateralne komisije sagledavati u godinama i decenijama koje slede, kao i da je ovo najznačajniji skup koji se održava u poslednjih nekoliko decenija u Beogradu.

- Konferencija evropskog ogranka Trilateralne komisije nije pandan poseti ruskog predsednika Vladimira Putina - kazao je Tahir Hasanović, predsednik organizacionog odbora evropske Trilaterale, demantujući neke spekulacije da se upravo o tome radi.

Srbija je najmlađa članica ove organizacije, a osim Norveške, jedina članica Evropske grupe koja nije nije član Evropske unije.

O temama koje se odnose posebno na Srbiju i države regiona sa najuticajnijim ljudima na svetu, političarima i bankarima, razgovaraće, osim premijera Srbije, i premijer i predsednici vlada Crne Gore i Republike Srpske, Milo Đukanović i Milorad Dodik. Sastanku prisustvuje i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov.
 

Čuvar Dejtona: Milorad Dodik DODIK: Nek čuju da postojimo Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ističe da je važno što će na konferenciji Trilateralne komisije u Beogradu, ljudi koji donose odluke na globalnom nivou imati priliku da čuju da postoji Republika Srpska. On je istakao da je veoma važno da se u ovoj prilici govori o situaciji u RS, pre svega sa stanovišta sadašnjeg ekonomskog, finansijskog i političkog položaja Srpske i njenih nastojanja da izgradi stabilne institucije i sprovodi Dejtonski sporazum.