Pariz skinuo Kosovo sa liste "sigurnih"
Kosovo nije više na listi sigurnih zemalja u Francuskoj, prema odluci Državnog veća od oktobra. U obrazloženju odluke ove savetodavne i sudske institucije navodi se "nestabilnost političkog i društvenog konteksta u ovoj državi, čije institucije i dalje u velikoj meri zavise od podrške međunarodnih organizacija i misija", i "nasilje kojim su i dalje izložene određene kategorije stanovništva, bez mogućnosti da dobiju odgovarajuću zaštitu od javnih organa".
Ova odluka da se Kosovo skine sa liste sigurnih zemalja usledila je nakon zahteva koji je podnelo desetak asocijacija za zaštitu ljudskih prava koje deluju u Francuskoj, među kojima i Amnesti internešenel. Asocijacije su tražile da se poništi odluka iz decembra 2013. prema kojoj su Kosovo, Albanija i Gruzija upisane na listu sigurnih zemalja u Francuskom birou za zaštitu izbeglica i apatrida, koji je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
Državno veće im je dalo za pravo samo u slučaju Kosova, ali ne i u slučaju Gruzije i Albanije, koje, za administraciju koja odlučuje o zahtevima za azil, ostaju sigurne, iako u Albaniji "i dalje postoje određene teškoće u borbi vlasti protiv organizovanog kriminala".
Prema francuskom zakonu, "sigurnim zemljama" se smatraju one koje "poštuju principe slobode, demokratije i pravne države, kao i ljudska prava i osnovne slobode".
Ova klasifikacija ima direktni učinak na politiku azila. Stanovnici Kosova će imati veće šanse da dobiju azil u Francuskoj, dok će zahtevi državljana Albanije i Gruzije većinom biti odbijeni. Državljani sigurnih zemalja koji traže azil prolaze kroz ubrzanu proceduru od petnaest dana. Nakon odbijanja zahteva, sledi im nasilno vraćanje u zemlju porekla.
Francuski ogranak organizacije Amnesti internešenel protivi se ovoj kategorizaciji i ukazuje da ona krši konvenciju iz 1951. po kojoj se Francuska obavezala da neće diskriminisati izbeglice na osnovu njihovog porekla.
Od 2009. do 2013. Francuska je bila glavna destinacija imigranata sa Kosova, sa 20.290 zahteva, što je dvostruko više nego što je zabeleženo u Nemačkoj (11.030) i Belgiji (10.660). U istom periodu u Mađarskoj je zabeleženo 8.880 zahteva za azil koje su podneli imigranti sa Kosova, u Švedskoj 6.030, u Austriji 3.160, a u Švajcarskoj 2.945.
U drugom kvartalu 2014, Nemačka je bila prva destinacija stanovnika Kosova kada je reč o podnošenju zahteva za azil, a potom slede Francuska, Švedska, Belgija i Italija, pokazuje poslednji izveštaj Evrostata, koji objavljuje zvanične statistike Evropske unije.
Na nivou EU ne postoji zajednička lista sigurnih zemalja. Svaka zemlja određuje svoju listu, a često postoji veliki raskorak između članica EU: Nigerija je tako sigurna zemlja za Veliku Britaniju, ali ne i za Francusku, Gana je sigurna za Nemačku, ali ne i za Austriju, Ukrajina za Luksemburg, ali ne i za Belgiju, koja za razliku od Norveške, smatra da je Indija bezbedna. Od 26 zemalja koje su prema Velikoj Britaniji sigurne, samo jedna ima taj status u Irskoj.
Asocijacije smatraju da je cilj ovih lista da se smanji broj zahteva za azil iz zemalja koje odlikuje jedna stvar: visok stepen imigranata i mali procenat odobrenih zahteva za azil.
