Brojke govore: Seljak najveća sirotinja

Nakon što je Vladimir Putin pozvao Srbiju da plasira poljoprivredne proizvode u Rusiju, mnogi su se zapitali kako će srpski poljoprivrednici moći da iskoriste ovu povoljnu priliku kad je srpsko selo odavno u parlogu i sirotinji. Statistika kaže da čak 95 odsto seljaka ne pripada nijednom poljoprivrednom udruženju.

Prosečan srpski seljak je star, nemoćan i zabrinut

 

Prosečan srpski seljak je star, nemoćan i zabrinut. Svaki treći je stariji od 60 godina, ne može da finansira proizvodnju jer je setva skupa, a gotov proizvod jeftin. Uglavnom je u gubitku. U proseku ima 4,5 hektara, jednu kravu, tri ovce, četiri svinje i 27 kokošaka.

Recimo, jedan Danac u proseku ima 43 hektara, a Britanac čak 69 hektara. Analitičari su izračunali da jedan seljak u Nemačkoj hrani 152 stanovnika, a njegov kolega u Srbiji svega 18.

Stočni fond se u zemlji spustio na nivo iz 1910. godine. U odnosu na desetogodišnji prosek (2003-2012) broj goveda je manji za 12 odsto, svinja za 11 odsto, konja za 17 odsto.

Srbija ima 3,8 miliona hektara plodne zemlje, a navodnjava se samo 2,9 odsto ili 99.773 hektara. Nivo prinosa je niži nego pre četvrt veka.

Za poslednjih 14 godina broj poljoprivrednika koji sebi uplaćuju za penziju smanjen je gotovo četiri puta. Pre 14 godina oko pola miliona zemljoradnika uplaćivalo je sebi doprinose, a danas svega 160.801. Razlog za tako drastičan pad uplate doprinosa je sramotno mala penzija. Prosečna penzija u julu ove godine iznosila je oko 10.600 dinara. Na spisku je i 3.710 ovih penzionera koji primaju po 5.000 dinara mesečno.