Pravo na jezik (3): Diskriminacija nestalih

Zakon o nestalim licima bavi se jednom od najosetljivijih tema, koja i 15 godina kasnije nije dobila ni blizu zadovoljavajući epilog za porodice čiji su najmiliji nestali na Kosovu. Skandalozno je da zakon koji su poslanici u prištinskom parlamentu izglasali 31. avgusta 2011. ima samo devet strana i čak 198 grešaka u prevodu sa albanskog na srpski jezik. Od tog broja 39 se odnose na pogrešno prevedene reči ili delove teksta.

Duško Čelić: Srpske žrtve ničiji građani

 

Osim nesumnjivog drastičnog kršenja prava na ravnopravnu upotrebu srpskog jezika, ovakav prevod nameće pitanje je li veći skandal činjenica da je prevod o tako važnoj temi iz domena osnovnih ljudskih prava katastrofalno loše urađen - ciljano ili zbog nečije nebrige?

Istraživanje "Vesti" utvrdilo je gotovo neverovatan propust da je u članu 3. Zakona o nestalim licima, koji se odnosi na zabranu diskriminacije, umetnut deo koji ne postoji u originalu na albanskom jeziku. Naime, član 3. kaže da nestala lica i njihove porodice uživaju ravnopravna prava "nezavisno od toga da li su bili deo oružanih ili civilnih snaga" i izuzimaju se od svake forme diskriminacije. Međutim, u originalnom delu zakona, deo koji je pod navodnicima, jednostavno - ne postoji.

U stavu dva, člana 6, koji se odnosi na prava članova porodice u vezi sa zakonskim statusom nestalih lica, do nerazumljivosti je neprecizno prevedena rečenica. U prevodu na srpski ona glasi ovako: "U slučaju kada se izvesti u Komisiju da su oba roditelja nestala", umesto "U slučaju kada se oba roditelja prijave Komisiji kao nestali".

Osim što se kroz ceo zakon koristi reč ured umesto kabinet, u članu 15, koji se odnosi na "obradu i tretiranje ličnih podataka u centralnom registru", u srpskoj verziji zakona se spominje zakon koji, takođe - ne postoji. Naime, navodi se Zakon o zaštiti informacija u bezbednosnim pravilima, međutim zakon sa takvim nazivom nikada nije donesen, već postoje Zakon o zaštiti ličnih podataka i Zakon o zaštiti informacije i verifikacije bezbednosti, kao što je navedeno u originalu na albanskom jeziku.

Duško Čelić, zamenik predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije zaključuje da različite verzije tekstova na albanskom i "nečemu što bi valjda trebalo da predstavlja srpski jezik, ukazuju na nedopustivu praksu samoproglašenih vlasti."

- Imajući u vidu da postoje ozbiljne, ne samo tehničke i pravopisne, već i materijalne razlike tekstova na albanskom i "srpskom" jeziku, i pored toga što su sopstvenim "ustavom" odredile da su na teritoriji KiM u "ravnopravnoj službenoj upotrebi albanski i srpski jezik'', postavlja se pitanje, kako će samoproglašene vlasti na KiM primenjivati "Zakon o nestalim licima" u odnosu na nestala lica i članove njihovih porodica srpske nacionalnosti, kada prilikom samog pisanja "zakona", diskriminišu srpski jezik i pismo? Ako su u ovom pogledu već prekršili sopstveni "ustav", za očekivati je da to još očiglednije i lakše učine i sa ovim "zakonom", kaže Čelić koji je i predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, izmeštenom u Kosovsku Mitrovicu.

On takođe smatra "da je diskriminacija žrtava i članova njihovih porodica srpske nacionalnosti već ozakonjena,"o čemu, kako kaže, svedoče članovi drugog zakona - ''Zakona o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava rata i njihovih porodica".