Narod koji je rušio carstva
U Memorijalnoj galeriji Bitka na Drini u Banji Koviljači svečano je obeležena stogodišnjica slavne bitke na Gučevu otvaranjem novouređenog prostora i predstavljanjem knjige "55 dana na Gučevu", ratnog dnevnika generala Mihaila Rašića.
Istorijski osvrt na bitku na Drini, u okviru koje se odigrala i bitka na Gučevu, dao je mr Dragan Krsmanović koji je rekao da je Prvi svetski rat možda najznačajniji događaj u svetskoj istoriji do tada. To je rat koji je do tog trenutka doneo nezamislive promene, rat u kome su nestala četiri ogromna carstva, nemačko, austrougarsko, rusko i otomansko.
- U poslednje vreme pričalo se odgovornosti za Prvi svetski rat, u svetu se pojavljuje revizionistička struja koja pokušava da pod uticajem savremenih trendova u Evropi, Evropske unije, taj rat prikaže kao unutrašnji sukob gde je neko vesele evropske narode zavadio. Srbiju i Rusiju su izabrali kao faktor da se ta "složna" Evropa međusobno zavadi. Naučnici su davno odgovorili na to pitanje, a odgovor je dat i u Versajskom mirovnom ugovoru gde je Nemačka označena kao osnovni podstrekač i izazivač rata - istakao je Krsmanović.
Izložba o GavrićuU galeriji, smeštenoj u zgradi stare pošte u centru Koviljače, proširenoj sa 68 na 110 kvadratnih metara i obogaćenoj novim eksponatima, otvorena je i gostujuća izložba o Momčilu Gavriću koju je pripremio Muzej Jadra iz Loznice. |
On je dodao da je naučna istina da je rat pripreman decenijama pre i da je Nemačka pokrenula trku u naoružanju i htela da u tom trenutku svoju izrazitu moć nad snagama Antante verifikuje na vojnom poju.
- Htela je da rat počne što pre i odluka je doneta 23. novembra 1912. godine. Gučevska bitka deo je bitke na Drini u okviru koje su i Mačkov kamen i kota 708. najkrvavija mesta rata. Srbi su se povukli na kraju gučevske bitke, ali vojna analiza pokazuje da su srpske snage učinile što su mogle i dale dovoljno vremena da se pripremi pobedonosna Kolubarska bitka - objasnio je Krsmanović.
Uspeli smo da istrpimo sve agresore koji su dolazili, činili zločine, ubijali, žarili, palili i odavde odlazili pokunjeni. Tako je bilo u srednjem veku, u 19. i tokom celog 20. veka, rekao je Krsmanović u nadahnutom izlaganju. On je dodao da treba da se suočimo sa možda ključnim pitanjem - čiji smo mi? Čija smo mi duhovna deca, čije vrednosti danas baštinimo?
Dnevnik generala Rašića
|
