Prva rovovska borba na svetu vodila se na Drini
Često je zovu bitkom iznad oblaka, a poznata je i kao Bitka na Drini, koja se odvijala 1914. na planini Gučevo, a za ovih 100 godina retko je ko pominje. U pričama o Prvom svetskom ratu pominju su Cer i Kolubara, dok je Bitka na Drini skoro pala u zaborav. Ipak, bitka je dobila pre dve godine svoju memorijalnu galeriju u Banji Koviljači.
Kad je Žarko Ćosović iz Banje Koviljače prvi put pre 40 godina u Rusiji video panoramu Borodinske bitke, dobio je ideju da to isto sprovede u Srbiji. Osnovao je 2012. udruženje Memorijalna izložba Bitka na Drini.
- Sprijateljio sam se sa magistrom istorije Draganom Krsmanovićem, pukovnikom u penziji, koji je bio načelnik Vojnoistorijskog arhiva u Beogradu. Osnovali smo udruženje i sada nas ima petnaestak. Dobili smo zgradu stare pošte u centru mesta i tu, na 110 kvadratnih metara, u septembru 2012. godine otvorili prvu izložbu o Bici na Drini - priča Ćosović.
Vojnik na nogamaĆosović kaže da je više puta čuo priče da su seljaci čuvali stoku po gučevskim ispašama na kojima su se posle rata ponegde nalazile razbacane ljudske lobanje, a oni prizor opisivali "kao bundeve kada se požanje šarovina". Čuo je i priču kako je jedan čovek sa psom lovio po gučevskoj šumi. Pas je odjednom počeo da kopa zemlju, a čovek je primetio da iz tla viri vrh bajoneta. Počeo je da kopa i na kraju video da je to bajonet na pušci, a kopajući dalje došao je do kostiju. Iskopao je skelet srpskog vojnika s puškom u ruci, u polustojećem položaju, u kome je ostao zatrpan zemljom posle eksplozije. |
Krajem prošle godine od Ministarstva kulture su za uređenje stalne postavke dobili 300.000 dinara.
- U naš prošireni prostor doći će i stalna izložba posvećena Drinskoj diviziji, koju su uradili istoričari lozničkog Muzeja Jadra. Naša sadašnja postavka biće u ovoj jubilarnoj godini predstavljena u Krupnju, Ljuboviji i Osečini, opštinama na čijim se teritorijama odigravala Bitka na Drini. Prošle godine smo konkurisali kod Ministarstva kulture s projektom izdavanja dnevnika generala Mihaila Rašića, komandanta Kombinovane divizije u borbama na Gučevu.
Front gučevske bitke bio je duži od 150 kilometara, a on je komandovao sektorom dugim 17 kilometara, od Lipničkog Šora do sela Gornja Borina. Svoje zapise je otkucao 1915. na 290 strana. Spremio je još jednu knjigu sa zapovestima, izveštajima i kartama na 260 strana. Knjiga će izaći iz štampe do 6. septembra i godišnjice Gučevske bitke - objašnjava Ćosović.
Ulaz u galeriju je besplatan, a do sada je postavku videlo oko 5.000 posetilaca, učenika, penzionera, planinara, domaćih i stranih turista. Posetioci mogu da vide razne eksponate: delove granata, delove srpskih i austrougarskih pušaka, sablji, poneki neopaljen metak, čuturice, čaure, gelere, bajonete nađene na Gučevu ili na Mačkovom kamenu.
- Bitka na Drini je najveća bitka srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali je zaboravljena. Zaboravili su je i zvanična istorija, političari, ali i narod. Vrlo malo ljudi zna nešto o tome, neki nisu ni čuli za Bitku na Drini. Prema nekim austrougarskim podacima o njihovim gubicima u 1914. godini, na Ceru su imali 45.000 poginulih, ranjenih i zarobljenih, u Kolubarskoj bici 100.000, a u Bici na Drini 128.000. Bitka na Drini je važna i zato što je pripremila veličanstvenu pobedu u Kolubarskoj bici. Nažalost, kad su jubileji, priča se o Ceru i Kolubari, a Drinu niko ne pominje. Otvaranje memorijalne galerije sigurno je doprinelo da se ljudi sete te bitke - kaže Ćosović, čiji je deda poginuo na Solunskom frontu.
Udruženje je konkurisalo kod Ministarstva rada za jedan veliki projekat, ali nisu prošli. Ideja je da se od spomen-kosturnice na Gučevu, na Crnom vrhu, do Eminovih voda, starim šumskim, takozvanim grebenskim putem, pored koga su vidljivi tragovi bitke i rovova, uradi staza dugačka tri i po kilometra.
Na obe strane staze bile bi postavljene ploče s podacima o bici na Gučevu, ali i označeno sve što se vidi prilikom šetnje. Ipak udruženje neće odustati od ove ideje.
Na Gučevu se vodila prva rovovska bitka na svetu, prvi put korišćeno minsko ratovanje (kopanje tunela i postavljane mine ispod neprijateljskih rovova), a razmak rovova između austrougarskih i srpskih rovova bio je na nekim mestima po samo nekoliko metara jer su se srpske snage približavale neprijatelju kako ne bi mogao koristiti artiljeriju.
Ćosović kaže da su na maloj udaljenosti nađena tri velika kratera. Srpski vojnici su iskopali tunel od srpskih do austrougarskih rovova da miniraju mitraljeska gnezda. Kopali su ih rudari iz Velesa.
- Postavljen je eksploziv i kada je to puklo na vrh oblaka dima i ogromne količine zemlje i kamena videlo se kako lete ljudi u plavim austrougarskim uniformama. Tada je zemlja pala i po srpskim rovovima i zatrpala 20 ljudi, a mineri su uspeli da izvuku šestoricu. Danas postoje tragovi tri ogromna kratera, a najveći ima 16 metara u prečniku i dubok je šest - kaže on.
U svojoj knjizi "Kraljevska banja - Koviljača" Vladimir Vulović je zapisao da je mlađi vodnik-izviđač u austrijskoj vojci Josip Broz učestvovao u bici na Gučevu protiv srpske vojske. On je sa svojim pukom u sastavu 42. vražje divizije prešao ratni put kroz zapadnu Srbiju. Odlikovan je ordenom austrijskog cara pošto se istakao u borbama protiv srpske vojske.
Zajednička grobnicaSpomen-kosturnicu na vrhu Gučeva počela je da gradi austrougarska vojska svojim izginulim vojnicima, ali je nije završila. Udruženje srpskih rezervnih oficira i ratnika završilo je spomen-kosturnicu 1929. godine, a u njoj su pored 3.200 posmrtnih ostataka srpskih vojnika sahranjeni i posmrtni ostaci pripadnika 53. zagrebačke regimente. |
