Strah od stranaca paralisao granice
Velike letnje gužve i višesatna čekanja na graničnim prelazima Srbije, prvenstveno ka Mađarskoj i Hrvatskoj, koje su na momente paralisale saobraćaj, posle predaha tokom ovog vikenda, već od idućeg mogle bi ponovo da postanu mučni deo putovanja na četiri točka prema zemljama EU.
Na graničnim prelazima juče se čekalo oko pola sata, ali već od srede 9. septembra, Mađarska zbog ilegalnih prelazaka pojačava kontrolu ka Srbiji, a pomoć će joj putem Agencije za odbranu granica Evropske unije pružati oficiri osam zemalja iz EU koji će zajedno sa tehničkom opremom i službenim psima učestvovati u odbrani mađarsko-srpskog dela šengenske granice.
Kontrola i iz vazduhaSeverni sused Srbije kreće u nadgledanje granica i iz vazduha, a sa osam helikoptera će pratiti 1.100 kilometara granice prema Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji i Ukrajini. Policijska uprava županije Čongrad objavila je da je na teritoriji te županije prošlog petka uhvaćen 100. krijumčar ljudi na prelazu kod Morahaloma, kao i da je u tom periodu registrovano 8.000 ilegalnih prelazaka granice. Podaci govore da je u protekle tri godine većina njih u Mađarsku ušla iz Srbije, a jedan od drastičnijih slučajeva desio se prošle godine kada je Budimpešta vraćala u Prištinu 500 Albanaca sa Kosova. |
- Odbrana i kontrola šengenske spoljne granice na prelazima Mađarske i Srbije biće drastično pojačana kako bi se sprečila ilegalna imigracija u zemlje EU - saopštila je Zemaljska policijska uprava Mađarske, navodeći da će granični prelazi, osim policijskog sastava županije Čongrad, biti ojačani policajcima iz nadležnih jedinica i stručnjacima za privođenje ilegalnih imiganata. Hrvatska je s ulaskom u EU, takođe, pojačala kontrole.
Poznato je, prema podacima iz pogranične policije, da većina ilegalaca prelazi granicu van zvaničnih prelaza. To potvrđuju i u nevladinom sektoru koji se bavi ovim, za Srbiju sve većim problemom, ističući da broj imigranata svakodnevno raste. Zato EU pojačava kontrolu po obodu Šengena, a detaljnije provere mogle bi uticati i na usporavanje protoka saobraćaja. Da ipak do toga neće doći veruju službenici na granicama ka Mađarskoj i Hrvatskoj, jer smatraju da kontrola neće prelaziti nivo uobičajenih detaljnijih pregleda.
- Imigrantima, uglavnom izbeglim sa ratnih područja sa Bliskog istoka i Ukrajine je cilj EU, a oni predstavljaju veliki trošak za evropske zemlje, zbog čega se i pojačava nadgledanje. Imigranti, međutim, uglavnom idu mimo prelaza, po tzv. zelenoj liniji koja će biti prevashodni cilj tih kontrola - rečeno je "Vestima" na jednom od severnih graničnih prelaza.
Da su migracije kroz Srbiju nezaustavljive ukazuje za naš list Jelena Hrnjak, iz nevladine organizacije Atina. Ona ističe da je u odnosu na 2013. kada je azil zvanično zatražilo 5.056 ljudi, približno toliko ljudi tražilo samo u prvih šest meseci ove godine. Ona objašnjava da ove gotovo duple brojke prevazilaze sva očekivanja državnih organa.
- Problem je što Grčka i Makedonija puštaju imigrante da nastave put ka Srbiji, jer te zemlje ne znaju šta će sa njima. Osim azilanata, veliki je broj ilegalnih ulazaka u našu zemlju, a svi ti ljudi bi da se dokopaju EU. Isti cilj imaju i azilanti koji u Srbiji sačekaju neko vreme dok se ne organizuju i nastavljaju dalje ka EU - objašnjava Jelena Hrnjak.
U NVO Atina ukazuju i da je sve veći broj dece koja putuju bez pratnje roditelja, kao i da u MUP-u sve veću pažnju posvećuju upravo migracijama mališana i ženske populacije.
- Prema informacijama koje smo dobili iz Novog Pazara i Leskovca, primećene su veće grupe stranaca migranata na tom području, dok iz Kikinde ukazuju na migracije dece i žena. Recimo, grupa devojaka iz Eritreje se obrela u Srbiji, a objašnjavale su da čekaju dobar posao u Nemačkoj. Ispostavilo se, međutim, da nijedna od njih ne govori nemački jezik - navodi Jelena Hrnjak neke od primera među ogromnim brojem ljudi koji prolaze kroz Srbiju u nameri da se domognu EU.
