Rašković ili Aligrudić naslednici Koštunice?
Demokratska stranka Srbije (DSS) uskoro treba da izabere novo rukovodstvo, čime će Aleksandru Popoviću prestati status vršioca dužnosti predsednika stranke. Popović se već izjasnio da se neće kandidovati za lidersku poziciju, a kako "Vesti" nezvanično saznaju, razlog je zdravstvene prirode.
I potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić odrekao se kandidature jer, kako kaže, "stranka traži celog čoveka", a on je još aktivan kao univerzitetski profesor.
Ostalo je tako samo troje partijskih funkcionera spremnih da se upuste u trku za Koštuničinog naslednika.
Miloš Aligrudić i Sanda Rašković-Ivić su već potvrdili da bi se prihvatili kandidature. Za razliku od Aligrudića koji je uvek bio deo vrhuške u Beogradu i manje omiljen u unutrašnjosti, Raškovićeva je imala i uspone i padove. Ona je bila drugi čovek stranke i na čelu Komesarijata za izbeglice i Koordinacionog centra za KiM, ali je na poslednjim izborima njeno ime izostavljeno sa izborne liste DSS-a.
Jovanović previše radikalanRanije se, o čemu su "Vesti" pisale, pominjalo da su pojedini odbori DSS-a u unutrašnjosti Srbije tražili od Miloša Jovanovića da se kandiduje za predsednika stranke. Ovaj pripadnik mlađe i beskompromisnije struje je, međutim, odustao, kada je shvatio da ne bi imao podršku za radikalne rezove u vođenju politike. |
To se tumačilo kao znak da je ćerka nekadašnjeg vođe Srba u Hrvatskoj Jovana Raškovića, koja je u međuvremenu bila i ambasador u Rimu, pala u nemilost Koštunice i njegovog okruženja.
Kao treći mogući kandidat, nezvanično se u stranačkim kuloarima pominje i Dragan Maršićanin, bivši predsednik Skupštine Srbije. Maršićanin se posle fijaska na predsedničkim izborima 2004, kada je od njega bio bolji čak i Bogoljub Karić, stranački pasivizirao. Poslednjih meseci, međutim, imao je nekoliko zapaženih nastupa u medijima.
Podsećamo, Vojislav Koštunica se definitivno povukao iz politike nakon debakla na poslednjim parlamentarnim izborima kada DSS nije prešla cenzus, prvi put od svog osnivanja 1992.
U stranci od tada vladaju nezadovoljstvo i rasulo. Oni koji su joj ostali verni, traže radikalne promene. Pre svega u ljudima i načinu vođenja politike, koja je za većinu ostala nesporna - odbrana Kosova u sastavu Srbije, politička neutralnost i
nepristajanje na ucene Brisela.
