Priština registruje balističku stranku

Balistički pokret, odnosno Nacionalni front Kosova - 1939 uskoro bi mogao da počne sa zvaničnim političkim radom i učestvuje na izborima, saznaju "Vesti". Centralna izborna komisija Kosova (CIK) na putu je da odobri delovanje stranci čiji naziv mnogi vezuju za saradnju sa fašistima u Drugom svetskom ratu i pamte ga po stravičnim zločinima nad Srbima i drugim nealbancima.

Svi u jednu državu: San o velikoj Albaniji

 

Za registraciju balističke partije koja, kako piše, počiva na ideji Midhata Frašerija, poznatog zagovornika stvaranja velike Albanije i u čijem programu jasno stoji da je "svrha ujedinjenje svih albanskih teritorija u jednu državu", i podvlači da "Nacionalni front neće praviti nikakve ustupke manjinama na račun nacionalnih interesa", glasalo je čak sedam od osam na sednici prisutnih članova kosovske CIK.

Protiv je bio samo član te komisije iz redova Srba Nenad Rikalo, koji kaže da je u tom trenutku od njegovog glasa zavisio kvorum, ali da to tako neće biti naredni put.

- Ostao sam zapanjen kad je na dnevni red stavljeno na glasanje registracija ove političke stranke i kad je sedmoro članova dalo svoj glas. Zamislite da negde u Evropi danas neka neonacistička partija zatraži da se registruje i da svi ili ogromna većina članova izborne komisije glasa za registraciju takve stranke. Ispao bi skandal neviđenih razmera. Na Kosovu izgleda nije problem u pojedincima i grupama, čitavo društvo zahteva preispitivanje različitih normi ponašanja. Ovo je samo jedan primer kada su deklarativno za vrednosti EU, a mentalno se nisu pomerili iz perioda Drugog svetskog rata - kaže za "Vesti" Rikalo.

Za registraciju stranke koja svakog Srbina na Kosovu nazivom podseća na profašistički pokret balista su glasali i oni koji su su sa Srbima bili u Vladi Kosova, ali i oni koji im uveliko nude kule i gradove kako bi sa njima formirali novu vlast.

Za partiju balista, čiji je predsednik Ahment Mulići, bili su predstavnik PDK Hašima Tačija, zatim LDK Ise Mustafe, Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, predstavnik turske, bošnjačke i aškalijske zajednice.

Nacionalni front 1939 je na odluku od 22. jula uložio prigovor, da bi potom 6. avgusta Kancelarija za registraciju i sertifikaciju političkih partija CIK-a preporučila da se odobri zvaničan rad toj stranci uz obrazloženje da "u roku od sedam dana nisu dobili pritužbe u vezi sa zahtevom za registraciju ove političke inicijative". Odluka o dozvoli za registraciju je već spremna, čeka se samo naredna sednica CIK-a.

- Uspeo sam samo privremeno da sprečim registraciju ove stranke. Sada je njihov predmet na Panelu za žalbe koji će, ako prihvati argumente pomenute partije, ponovo doći na glasanje u CIK. Tada neću imati više instrumenata da to sprečim. Jedino pritisak javnosti i međunarodne zajednice može da bude odlučujući faktor kako bi se neželjena situacija zaista i dogodila - zaključuje Rikalo.

Povodom registracije ove stranke, "Vesti" su se obratile ambasadama SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Kancelarije EU u Prištini, između ostalih, i pitanjem da li registrovanje balističke stranke vide kao podstrekivanje neonacizma.
- Ambasada SAD podržava jednakost za sve ljude na Kosovu i odbacuje diskriminaciju bilo koje vrste manjina, žena, LGBT osoba ili bilo koje druge grupe - kazao je za naš list, izbegavajući konkretan odgovor, Filip Druri, portparol ambasade SAD u Prištini.

U Kancelariji EU na Kosovu kažu da neće komentarisati unutrašnji politički razvoj Kosova, ali dodaju da je "jasno da bi odgovorne institucije trebalo da vode računa da sve njihove akcije budu u skladu s postojećim zakonima i Ustavom".
- Poštovanje vrednosti na kojima je izgrađena Evropska unija je važno za put Kosova ka evropskim integracijama - ponavljaju opšta mesta u Kancelariji EU.

Nenad Rikalo podvlači da je neverovatno da postoje ljudi koji mentalno žive u periodu od pre više od 70 godina.
- To je indikator koji bi trebalo da uznemiri društvo u celini, da postoje pojedinci i grupe koji promovišu neonacizam u vremenu kada tvrdimo da je evropska perspektiva jedino što žitelji na Kosovu i Metohiji žele i čemu teže. Nije da ne postoje ovakve grupe širom Evrope, ali su one uglavnom minorne i beznačajnog uticaja - zaključuje Rikalo.