Obeležena 73. godišnjica streljanja i vešanja rodoljuba
U Beogradu je obeležena 73. godišnjica od kada su nacističke nemačke vlasti 1941. godine na Terazijama, kao primer drugima, obesile tela petorice građana streljanih zbog pružanja otpora okupaciji Jugoslavije.
Kod Spomenika obešenim rodoljubima vence su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, zamenik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović i predstavnici boračkih udruženja.
Vulin je novinarima ukazao da mnogi prolaze kraj tog spomenika neznajući šta on predstavlja, iako je antifašistička borba važan deo istorije Srbije.
"Ako danas govorimo o Evropi i našoj želji da budemo deo EU, te želje i te potrebe ne bi bile moguće da nije bilo ljudi kraj čijeg spomenik smo danas; bez antifašizma Srbija ne bi mogla da bude deo civilizovanog sveta, i bez antifašističkog otpora ne bi bila na pravoj strani", rekao je Vulin.
Zamenik gradonačelnika Andrija Mladenović predložio je osnivanje jedinstvenog memorijalnog centra, za stradale Srbe.
"Potreban nam je jedan srpski memorijal, jedan muzej genocida u kojem bi smo pomenuli sve naše žrtve koje smo imali proteklih vekova. Mslim da obeležavanje raznih godišnjica naših žrtava, moramo staviti na jedno mesto i na taj način njima odati počast, kao što su to uradili drugi narodi", kazao je Mladenović.
Pre 73. godine, nacisti su zbog pružanja otpora Gestapou streljali pa na banderama na Terazijama obesili učenika Milorada Pokrajca, krojačkog radnika Jovana Jankovića, obućara Svetislava Milina, zemljoradnika iz okoline Sopota Velimira Jovanovića i borca Kosmajskog partizanskog odreda, zemljoradnika Ratka Jevića.
Grad Beograd im je na Terazijama 1981. godine podigao bronzani spomenik, rad akademskog vajara Nikole Jankovića. Na spomeniku visokom četiri metra su reljef i stihovi pesnika Vaska Pope.
