"Istraga NIS-a može ugroziti odnose sa Rusijom"
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da istraga privatizacije Naftne industrije Srbije (NIS) može dovesti u pitanje odnose s Rusijom, pošto se implicitno optužuju državni vrh te zemlje i investitor "Gaspromnjeft".
"Važno je skrenuti pažnju javnosti, a to i elementarna logika nalaže, da nijedna finansijska malverzacija u ovom poslu nije mogla biti urađena bez učešća vrha ruske države, tako da Vlada ovakvim istragama dovodi u pitanje i krediblitet ruske strane", kazao je Tadić.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao je u ponedeljak da je osnovan specijalni istražni tim u policiji koji će ispitati nepravilnosti u privatizaciji NIS-a. Tadić je izrazio nadu da su ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i Vlada Srbije svesni da pokretanje takve istrage "ima mnogo više implikacija od uobičajnih, medijskih, priređenih za 'domaću publiku'".
"Problem je što ovaj, moguće samo medijski spektakl, lako može postati ozbiljan spoljnopolitički problem", istakao je Tadić koji je u svojstvu predsednika Srbije prisustvovao potpisivanju ugovora o prodaji NIS-a ruskom Gaspromnjeftu 24. decembra 2008. godine.
Bivši šef države je dodao da bi istraga morala da obuhvati i poslanike Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije u prethodnom sazivu Narodne skupštine, kao i sadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, jer su svi u parlamentu glasali za ratifikaciju sporazuma sa Rusijom.
Odluku o formiranju specijalnog tima za istragu privatizacije NIS-a Tadić je ocenio dvojako: kao priliku da se razjasni da li je bilo nepravilnosti, ali i kao mogućnost da se nastavi "još jedna u nizu medijskih predstava koje služe održavanju konstantne istražne tenzije u društvu".
Tadić je ocenio da je teško proceniti šta stoji iza te odluke vlasti i da se možda radi o "skretanju pažnje" s toga da Vlada Srbije angažuje ljude koji su oštetili državu da vode javna preduzeća, poput Milana Beka, koga naziva "najvećim štetočinom srpske privrede".
Naglasio je da je prodaja NIS-a bila uslov za sklapanje energetskog sporazuma sa Rusijom i ocenio da je to bio najpovoljiniji mogući aranžman, bez kojeg bi Srbiju zaobišao i gasovod "Južni tok".
"Da NIS tada nije prodat, danas verovatno ne bi ni postojao, a šteta koju bismo imali samo od gubitka radnih mesta, prevazilazila bi štetu koju imamo od onih delova ugovora koji nisu najpovoljniji za Srbiju", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ukoliko Vlada Srbije smatra da ugovor nije dobar, uvek može da pokuša da pregovara sa ruskom stranom o njegovoj reviziji.
"O efektima ovog sporazuma sada se može diskutovati samo na nivou špekulacije, a realni efekti će biti vidljivi tek za desetak godina i to zna svaki stručnjak za energetsku politiku", ocenio je Tadić.
NIS je prodat decembra 2008. godine tako što je vlasnik 51 odsto akcija kompanije postao ruski Gaspromnjeft, u sastavu Gasproma. Većinski udeo u NIS-u prodat je za 400 miliona evra, a ruski partner je preuzeo obavezu da ulozi 500 miliona evra u modernizaciju Rafinerije Pančevo, što je učinjeno u predviđenom roku.
Ugovor su, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, u Moskvi potpisali tadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandar Đukov. Tada su predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali zajedničku izjavu o strateškom značaju energetike u saradnji dve zemlje.
Prodaja NIS-a bila je deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, koji je uključivao izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Graspromnjeft u NIS-u ima vlasnički udeo od 56,15 odsto, država Srbija ima 29,87 odsto, a preostali kapital poseduju mali akcionari.
