Tadić i Gadafi o saradnji i dugovima
Visoko cenimo činjenicu da Libija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije i da je pismenim podneskom učestvovala u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić u Sirtu posle razgovora sa libijskim vođom Moamerom el Gadafijem u njegovoj letnjoj rezidenciji.
Čekamo odluku Međunarodnog suda pravde, a onda ćemo imati konsultacije šta ćemo raditi u budućnosti, istakao je Tadić.
Tadić je naglasio da Srbija, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, želi da nastavi borbu za očuvanje integriteta na dobronameran način, kako bi se došlo do pregovora o budućem statusu Kosmeta i pronalaženja kompromisnog rešenja.
Prema njegovim rečima, još jednom su potvrđeni prijateljski odnosi Srbije i Libije, koji se oslanjaju na nekadašnje dobre veze SFRJ sa tom zemljom, i zajedničko učešće u Pokretu nesvrstanih.
S druge strane, Srbija u novim okolnostima, krećući se ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, istakao je Tadić, i dalje neguje dobre i prijateljske veze sa tradicionalnim prijateljima.
Tadić je naglasio da je, pet godina posle njegovog prvog susreta sa Gadafijem, obim trgovinske razmene dve zemlje porastao za skoro deset puta, "što je značajan uspeh, ali smo konstatovali da može mnogo više".
"Dogovorili smo se, kada se sledeći put sretnemo za pet godina, da imamo skoro sto puta veću trgovinsku razmenu", rekao je Tadić i dodao da saradnja dve zemlje može da se unapredi u oblastima poljoprivrede, farmacije, odbrambene industrije i vojnog zdravstva.
Tadić je rekao da je sa Gadafijem razgovarao o mogućnosti da dve zemlje zajedno učestvuju na tenderu za proizvodnju i prodaju teretnih i putničkih lokomotiva i vagona.
Prema njegovim rečima, razgovarano je i o dugu SFRJ prema Libiji i sukcesiji i ta pitanja bi trebalo razrešiti što pre, kako bi se dodatno unapredila saradnja dve zemlje.
Tadić je Gadafiju poklonio duborez sa motivom srpske narodne nošnje.
Gadafi je drugi put za manje od godinu dana bio domaćin predsedniku Srbije Libiji, jednoj od najbogatijih afričkih zemalja sa velikim uticajem u arapskom svetu.
Tadić je prethodno u septembru 2009. prisustvovao proslavi 40. godina od libijske revolucije i tom prilikom Gadafi mu je uručio visoko libijsko odlikovanje.
Libijski lider dočekao je danas predsednika Srbije ispred rezidencije u Sirtu, a na aerodromu su ga, uz državničke počasti, pozdravili premijer Libije Al Bagdadi Ali al Mahmudi, ministar spoljnih poslova Musa Kasa i drugi visoki libijski zvaničnici.
U delegaciji predsednika Srbije su ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose Zdravko Ponoš.
Moamar Abu Meniar el Gadafi, vođa vojnog udara kojim je 1969. zbačen kralj Idriz I, već više od četiri decenije predvodi Libiju bez formalnog mandata, a njegov državnički "staž" je jedan od najdužih u svetu.
Gadafi je u Libiji uveo oblik islamskog socijalizma, koji je izložio 70-tih godina prošlog veka u svom delu "Zelena knjiga", koja je, prema kritičarima, na neuobičajen način kombinovala načela države blagostanja, "arapskog socijalizma" i islamsku tradiciju.
Gadafi se istakao i kao jedan od tvoraca Afričke unije, ranije poznate kao Organizacija afričkog jedinstva, u želji da više od 50 država na tom kontinetu organizuje po uzoru na Evropsku uniju.
Decenije tokom kojih je Gadafi, pukovnik po činu, na čelu Libije, bile su obeležene veoma zategnutim odnosima sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD koje su ga optuživale za pomaganje terorista, čak i direktnu umešanost u njihove akcije.
Međutim, posle godina provedenih pod međunarodnim sankcijama, Libija je početkom ove decenije normalizovala diplomatske odnose sa ključnim zapadnim državama, koje ponovo pokazuju interesovanje za velika ulaganja u tamošnju privredu, naročito sektor nafte i zemnog gasa.
Kriza? Kakva kriza?!
Libija spada u red onih zemalja koje nisu pogođene svetskom ekonomskom krizom zahvaljujući bogatstvu u nafti. |
Sektor nafte čini gotovo 25 odsto ukupnog domaćeg proizvoda Libije, koji je, prema procenama za 2009. iznosio preko 60 milijardi američkih dolara, odnosno više od 9.500 dolara u proseku po svakom od 6,5 miliona stanovnika.
Svetska banka svrstava Libiju u privredu sa "višim srednjim prihodom", što je uspelo malom broju afričkih država.
Veliki prihodi od nafte i relativno mali broj stanovnika omogućili su libijskoj državi da obezbedni značajan nivo socijalne sigurnosti stanovnicima, naročito u oblasti stanovanja i obrazovanja.
Poslednjih godina su u Libiji sprovedene ekonomske reforme kao deo šire kampanje uključivanja zemlje u globalnu tržišnu privredu.
Otuda Libija postaje sve privlačnija i za srpske privrednike, tim više što su diplomatski odnosi između Beograda i Tripolija uspostavljeni još 1955, a prijateljstvo koje je bilo karakteristično za odnose Tita i Gadafija odolelo je svim iskušenjima tokom nemirnih 1990-tih na Zapadnom Balkanu.
Ojačati privrednu saradnju
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Libiji i razgovori sa libijskim vođom Moamerom el Gadafijem su odlična prilika da dvojica državnika razgovaraju ne samo o unapređenju tradicionalno dobrih političkih veza Beograda i Tripolija, već i o jačanju ekonomsko-trgovnskih odnosa dve zemlje.
|
