Sve tanje veze sa maticom
Velika je distanca između dijaspore i matice, za treću generaciju jezičke barijere su već nepremostive, nedostaje više zajedništva, a srpskoj vladi ozbiljna strategija za saradnju sa rasejanjem.
Kako se migracija Zapadnog Balkana odnosi prema zemljama u kojima živi i prema matici, koja su specifična iskustva srpskih, hrvatskih, bosanskih i albanskih organizacija u dijaspori, kako da dijaspora što bolje participira u zemljama domaćinima i sa zemljom porekla - bile su teme četvrte regionalne konferencije koju je u Berlinu organizovala nemačka vlada, tačnije Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
Vratiti se ili ne?
Jovana Ružičić, o kojoj su "Vesti" nedavno pisale, a koja se u Srbiju vratila pre 4,5 godine, nakon više od 11 godina života u Americi i u Indiji, osnovala je grupu Ripet Srbija gde se okupilo preko 1.000 ljudi koji su se u Srbiju vratili nakon što su živeli godinama u inostranstvu.
|
Skup je upriličen i u saradnji sa nevladinim i krovnim organizacijama migranata sa Zapadnog Balkana, među kojima su Centralni savez Srba u Nemačkoj, Hrvatski svetski kongres, bosanska krovna organizacija Merhamet u Nemačkoj i Integrativno nemačko-albansko društvo IDEAL. Prethodne tri konferencije su održane u Pržnu, Skoplju i Sarajevu.
- Problemi srpske dijaspore u zemljama u kojima živi i u odnosu sa maticom pitanje je koje mnogi naši akademici, predstavnici dijaspore i države pokušavaju da reše u poslednjih 50 godina - kaže dr Ana Milošević iz srpskog Instituta za javnu diplomatiju iz Brisela.
Zato je ovaj skup veoma važan, jer je njegov rezultat izgradnja mape puta za buduće strategije i vidove saradnje koje matica treba da ima sa dijasporom i obratno.
- Ono što odavde želimo da predložimo jeste da se ponovo pregledaju akcioni planovi i strategije srpske vlade i definišu na bolji način mere i instrumenti za saradnju. Postoji velika distanca između dijaspore i matice, a premošćavanje tih razlika i predrasuda je prvi korak u tome da ljudi prepoznaju važnost jednog i drugog aktera za budućnost Srbije - ističe Ana Milošević.
Dr Marko Stijaković, predsednik Austrijsko-srpskog društva, smatra da su problemi srpske dijaspore u svim zemljama uglavnom isti.
- Ono što nam fali je sabornost, nedostaje nam zajedništvo u odnosu na zemlje u kojima se nalazimo. U trećoj generaciji su jezičke barijere veoma visoke i oni neće imati takvu vezu kao što mi imamo sa Srbijom. Ono što mogu da ponesem sa ovog skupa jeste da ponudimo svim institucijama u Srbiji da koriste te potencijale koje imaju u dijaspori, u kvalifikovanim ljudima i društvima dok smo tu. Ukoliko oni ne budu to iskoristili, nestaćemo u budućnosti, nestaće taj kontekst prema Srbiji, i svi gubimo - upozorava Stijaković.
Predsednik krovne organizacije Srba u Švajcarskoj Boban Petković je došao, kako kaže, sa namerom da dosta toga čuje i razmeni iskustva sa drugim etničkim zajednicama migranata.
- Nama je uvek neko drugi kriv, vlada ili Srbija, a nikada ne gledamo da li smo mi dovoljno učinili da te inicijative sprovedemo. Tek kad to uradimo, možemo da uperimo prst na druge - kategoričan je Petković.
Primera radi, on je naveo da njihov interni sajt uređuju za 50 franaka mesečno, a sajt albanske dijaspore košta 500.000 franaka.
- Problem nije da švajcarska vlada da novac, nego moramo biti svesni da moramo da pišemo projekte i da od volonterstva prelazimo na poluprofesionalizam. Samo bi trebalo da ubedimo sebe da je u redu da neko uzme novac za svoj rad - ističe Petković.
Jedna od učesnica, koja je doputovala na konferenciju iz Srbije, Tamara Ćirić, šef kancelarije za odnose sa dijasporom grada Niša, uverena je da bi državi mnogo pomoglo kada bi bilo više sličnih kancelarija.
- Mi sa lokala možemo da osetimo potrebe dijaspore koja je iz naših krajeva i da to prenesemo republičkoj kancelariji. Uradili smo portal Virtuelni matičar za dijasporu, radimo istraživanja na osnovu kojih možemo da utičemo na ustanove, institucije i na republičke institucije. Ova konferencija je značajna nama kao kancelariji da još bolje unapredimo naš rad, a pohvalno je što su nas prepoznali kao nekog ko može da prenese znanje - zaključuje Tamara Ćirić.
Kočnica nostrifikacija diploma
Milan Kosanović iz fondacije Mihajla Žikića u Bonu, koja se bavi srpsko-nemačkim odnosima na polju nauke, kulture, obrazovanja i demokratizacijom Srbije, navodi da je jedna od osnovnih prepreka Srbije da iskoristi intelektualni potencijal dijaspore nostrifikacija diploma, koja je vrlo komplikovana jer se ispit za ispitom mora proveriti u Srbiji, a zatim se ne priznaju na istom nivou, što ne prihvata svako. Po njemu je šteta što Srbija studentima iz Srbije koji borave kratko u inostranstvu u okviru Erazmus-programa ne priznaje ispite, jer bi im se tako proširili pogledi na druge zemlje i nauku u tim zemljama.
Marko Pavlović, savetnik predsednika organizacije srpskih studenata u inostranstvu, kaže da postoje zanimljivi projekti u kojima se može raditi na uspostavljanju sistema i uključivanju naših mladih ljudi širom Evrope i konkretno u Nemačkoj.
Uvesti atašee u konzulate
Potpredsednik Centralnog saveta Srba Milan Čobanov je rezimirao utiske sa održane konferencije:
- Trebalo bi da se dijaspora kontinuirano istražuje i da se njen doprinos matičnoj državi dokumentuje. Traži se i veća prisutnost dijaspore u srpskim medijima. Zahteva se da se između dijaspore i matice stvore profesionalni i institucionalni kanali. Takvi se mogu omogućiti, na primer, kroz stvaranje nemačko-srpske fondacije, privredne komore ili naučne ustanove. Komunikacija može da se poboljša i kroz izbor saradnika u budućoj Kancelariji za dijasporu, koji bi trebalo da su već živeli u dijaspori. S druge strane, ta komunikacija može da se poboljša i kroz imenovanje atašea za dijalog u našim konzulatima, koji bi bili na vezi između zemlje porekla, zemlje useljenja i same dijaspore - smatra Čobanov. Sve ovo bi trebalo, naravno, da se finansira. U Srbiju se sliva između tri i pet milijardi dolara doznaka, onda nam nije jasno zašto se ne može za potrebe dijaspore izdvojiti makar 0,01 odsto te sume.
