Slušaj Istok, drž' se Zapada!
Međunarodna politika Srbije će, ako se po jutru dan poznaje, nastaviti da balansira između Brisela i Moskve, što je tokom prva dva radna dana potvrdio novi premijer Aleksandar Vučić susretima sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Čepurinom.
Eštonova je donela poruku da će evropski put Srbije biti uspešan i da će se brzo naći i članstvu Unije, a Vučić je njen dolazak u Beograd video kao veliku čast i dobar znak za Srbiju.
Smernice DačićuAleksandar Vučić je prilikom preuzimanja dužnosti od dosadašnjeg premijera, a novog šefa diplomatije Ivice Dačića, rekao da će Dačić nastaviti da se drži dosadašnje pozicije Srbije prema događanjima u Ukrajini. |
Mada su odnosi Beograda i Brisela bili u prvom planu, razgovori predstavnice EU sa starim znancem iz pregovora o Kosovu i novim premijerom, ali i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, nisu zaobišli srpski odnos prema ukrajinskoj krizi. Eštonova je i zvanično aminovala neutralnost Srbije zbog osetljivih odnosa sa Moskvom, navodeći da je Brisel neće pritiskati da se opredeli između EU i Rusije.
- Mi ne tražimo da budete protiv svog istorijskog, ekonomskog i svakog drugog partnerstva s Rusijom - navela je u razgovoru sa Nikolićem i pored činjenice da je Brisel sugerisao državama kandidatima da se usklade sa spoljnom politikom Unije.
Tek što je Eštonova otišla, stigao je Aleksandar Čepurin kome je Vučić kao prioritet srpske spoljne politike istakao unapređenje odnosa s Moskvom i obećao da neće dozvoliti da ti dobri odnosi budu narušeni. Ambasador Čepurin Vučiću je obećao podršku Ruske Federacije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.
U ovom međuprostoru, kako za "Vesti" kaže profesor međunarodnog prava Predrag Simić, politika Srbije može da opstaje sve dok stav EU prema Rusiji ne bude jedinstven.
Izbalansiran kabinetVlada Srbije je kao i međunarodna politika kompromisni izlazak u susret Rusiji i Zapadu. Slika tog balansiranja vidna je na primeru izmeštanja ministarke energetike Zorane Mihajlović u resor saobraćaja, jer nije bila "po volji Rusima". |
- Strahovalo se da će se Srbija naći između Brisela i Moskve kao između čekića i nakovnja, ali je Beogradu prostor za neutralan stav ostavila i sama EU čije su članice podeljene na one koje su za sankcije Rusiji i druge koje smatraju da bi Moskva to kao bumerang vratila neisporučivanjem gasa - ukazuje Simić za "Vesti".
On ističe i da Srbija ne može da bira između i Rusije i Ukrajine nama bliska dva slovenska naroda.
- Alternative nema i zbog ovog energenta, jer iako hoćemo u EU, moramo da se grejemo gasom koji iz Rusije dolazi preko Ukrajine i Mađarske. To je situacija delikatna i za nas, ali i za evropske zemlje, jer šta je alternativa nego smrzavanje - tumači Simić.
Ministar inostranih poslova Ivica Dačić ponovio je da se Srbija nikada neće priključiti bilo kakvim sankcijama protiv Rusije.
- Reč je ne samo o nama prijateljskoj državi, ekonomskom i političkom partneru, već i o državi koja nikada nije uvodila sankcije prema Srbiji - rekao je Dačić i dodao da će taj stav biti iznet i na Savetu Evrope, jer je bitno da Srbija zadrži principijelan odnos.
