Jubilej Sopoćana bez konaka i trpezarije
Mada se ne zna kada je tačno sagrađen manastir Sopoćani u Starom Rasu kod Novog Pazara, jer je natpis na prstenu tambura-kubeta oštećen baš na mestu gde je bila uklesana godina podizanja ove svetinje, sigurno je da je zadužbina Stefana Uroša Nemanjića (1243-1276), trećeg sina Stefana Prvovenčanog i oca čuvenih kraljeva Dragutina i Milutina. Manastir je podignut najverovatnije u periodu od 1258. do 1270. godine.
Pošto su freske, remek-dela tadašnjih majstora slikarstva, zbog kojih je manastir 1979. godine stavljen na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, uglavnom nastale do 1265. godine, ova godina smatra i godinom izgradnje Sopoćana. Tako će iduće godine Sopoćani proslaviti 750 godina postojanja i tri i po decenije od kako su, zajedno sa Petrovom crkvom, Starim Rasom i Đurđevim stupovima pod zaštitom Uneska.
Da li će jubilej biti dostojno obeležen, kako je svojevremeno obeležena 700. godišnjica manastira, još se ne zna, možda je i rano o tome govoriti, ali se sa sigurnošću može reći da mnoga obećanja raznih ministara kulture i visokih funkcionera države nisu ispunjena i da će Sopoćani sedam i po vekova postojanja dočekati krnji, bez obnovljenog konaka i trpezarije ktitora kralja Stefana Uroša.
KRALJEVA POSETA
Mada je u svetovnom životu bio po struci arhitekta, a svojevremeno je uradio i projekat obnove konaka i rekonstrukcije ktitorove trpezarije, iguman Sopoćana Teokist nije bio rad da na ovu temu govori za novine uz obrazloženje da za to nema blagoslov vladike Teodosija, a i da ne želi da, kako je naglasio, da remeti dobre odnose sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i nadležnim ministarstvom.
Turisti sa AljaskeCeo svet se divi freskama "Smrt Bogorodice", "Lepi Jovan", "Loza Nemanjića". Zbog relativno dobro očuvanog živopisa, kakav se retko gde u svetu može sresti, u posetu Sopoćanima dolazili su istoričari umetnosti, slikari, arhitekte i obični turisti iz Amerike, Kanade, Japana, Indonezije, Australije, sa Novog Zelanda, čak i sa Aljaske. Izgradnja asfaltnog puta tik uz manastirsku portu zabrinula je neke stručnjake koji se boje da teški kamioni i buka ne ugroze sopoćanski živopis. |
Najtemeljnija obnova manastira Sopoćani, kroz istoriju više puta teško rušenog, pljačkanog i skrnavljenog, obavljena je od 1926. do 1929. godine na nalog tadašnjeg kralja Jugoslavije Aleksandra Karađorđevića. Neposredno pred atentat u Marseju kralj Aleksandar je nenajavljen, samo sa vozačem, došao u Sopoćane da se lično uveri da li je obnova obavljena kako treba. Oni koji su ga tada sreli zapisali su da je bio zadovoljan.
Na manastiru se ozbiljno radilo pedesetih godina prošlog veka i u periodu nakon stavljanja na Uneskovu listu, posebna pažnja posvećena je konzervaciji fresaka i njihovoj zaštiti od vlage, a jedini ozbiljan građevinski poduhvat, u periodu od 700. do 750. godišnjice bilo je pokrivanje spoljne priprate koja je dugo bila bez krova.
Dobrosav Nikodinović, predsednik Udruženja Ras u Novom Pazaru, upozorava državu da uprkos krizi ne zapostavlja svoju istoriju i postojbinu srpske države.
- Prošle su skoro dve decenije, a na Sopoćanima se, osim sitnijeg šminkanja, uprkos velikim obećanjima, ništa ozbiljnije nije radilo, gotovo svi ministri kulture, osim aktuelnog Ivana Tasovca, posećivali su svetinju i obećavali sigurnu obnovu ktitorovog konaka u zapadnom delu manastirske porte i trpezarije kralja Stefana Uroša u istočnom delu manastirskog kompleksa. Bivši ministar kulture Nebojša Bradić poslednji je član Vlade Srbije koji je obećao realizaciju ovog projekta, ali, kao i njegovi prethodnici, ništa nije uradio da se konak i trpezarija bar započnu - ističe Nikodinović. - Znamo da je kriza i da vlada besparica, ali to nije opravdanje za to što će Sopoćani sedam i po vekova postojanja obeležiti bez originalnog konaka i trpezarije.
TITO I ĐINĐIĆ
Nikodinović smatra da za gigante naše baštine, kakvi su Sopoćani, uvek mora da se nađe novca, a za državu koja drži do svoje istorije ovo su sitna ulaganja.
- Mi već godinama upozoravamo da država zapostavlja Rašku oblast i Stari Ras, da malo pažnje posvećuje kulturno-istorijskim spomenicima u dolini Raške i da Stefanu Nemanji, Svetom Savi i drugim velikanima koji su ovde stvarali prvu srpsku državu i srpsku crkvu ne posvećuje dovoljno pažnje. Obeležavanje godišnjice izgradnje manastira Sopoćani dobra je prilika da se vlast seti odakle je sve počelo, da od ovog jubileja napravi prvorazredni državni i evropski događaj. Još nije kasno da se bar započnu radovi, sve što se započne pre ili kasnije se i završi - naglašava Nikodinović.
Dugo vremena manastir Sopoćani bio je ženski, od 1996. godine došlo je desetak monaha iz Crne reke, pa su danas u manastiru samo kaluđeri. U nekim periodima, a posebno dok je na čelu Raško-prizrenske eparhije bio vladika Artemije, bratstvo je brojalo i po 30 monaha, danas ih znatno manje i konaku koji je svojevremeno sagrađen van manastirske porte ima dovoljno mesta.
- Bio sam dete kada smo slavili sedam vekova Sopoćana, još tada je najavljivana obnova originalnog konaka i trpezarije kralja Stefana Uroša, bilo je još nekih planova, radovali smo se svakom dolasku konzervatora i restauratora, nadali smo se i čekali... Obilazili su Sopoćane i mnogi predsednici države, bio je ovde i Josip Broz Tito, kasnije i Zoran Lilić, Milan Milutinović, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, svi su se divili lepoti manastira i freskama i niko nije dovodio u pitanje planove rekonstrukcije. Makar da na jubilej počnu obnovu - nada se Miroslav Mladenović koji živi na pola kilometra od Sopoćana.
Bošnjak najveći lobistaSvetskoj prezentaciji manastira Sopoćani i njegovom stavljanju na listu Uneskovu listu kulturne baštine veliki doprinos tokom sedamdesetih godina prošlog veka dao je profesor dr Ejup Mušović, dugogodišnji direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru koji je, zajedno sa kolegama iz Beograda, Sarajeva, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije godinama po svetu lobirao za Sopoćane. Mnogi u Novom Pazaru danas s pravom ističu da je ovaj Bošnjak više učinio za Sopoćane od mnogih Srba. |
