Srbija bez Južnog toka?
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je nagovestio da će Evropska unija uskoro uvesti prave sankcije Rusiji i da je gradnja Južnog toka "mrtav posao". Poverljiva dokumenta koja su procurela u javnost jasno predočavaju da se formalno od izgradnje tog 20 milijardi dolara vrednog gasovoda s evropske strane još nije odustalo, ali Barozovi komentari bugarskom političkom vrhu su prilično jasni.
- Pazite šta radite. Znam da u Bugarskoj ima ruskih agenata - upozorio je Barozo vlast u Sofiji.
On je time upozorio neke moćnike u tamošnjoj vladajućoj Socijalističkoj stranci, da ne pokušavaju da spreče pooštravanje sankcija prema Rusiji, koje bi mogle rezultirati zamrzavanjem Južnog toka. Barozo je poručio da im ne bi bilo pametno da stanu na put ujedinjenom odgovoru EU na ruske poteze u Ukrajini, prenosi britanski "Telegraf".
Kolateralna šteta ekonomskog sukoba EU-Rusija mogla bi biti Srbija jer ukoliko Bugarska izađe iz Južnog toka, cevi neće biti ni u Srbiji. Podsetimo, Srbija ima 49 odsto udela u gasovodu od 440 kilometara koji bi se gradio kroz našu zemlju, a da bismo uopšte ušli u taj projekat 2008. godine, vlada je u bescenje prodala NIS, deo Skladišta u Banatskom dvoru i jedina u ovom projektu pristala na manjinski udeo, dok su svi dobili odnos 50 prema 50 odsto.
Posao od 20 milijardi evraProjekat Južnog toka pokrenut je 2008. godine i predviđa gradnju gasovoda dugog 2.400 kilometara. Gasovod je trebalo da proradi 2018. godine sa startnim kapacitetom od deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a pun kapacitet vremenom bi dostigao 53 milijardi i zadovoljavao bi 15 odsto evropskih potreba. Vrednost projekta prevazilazi 20 milijardi evra. Vlasnici Južnog toka su ruski Gasprom sa 50 odsto udela, italijanski Eni sa 20 odsto, te francuska kompanija Elektrisite de Frans /EDF/ i nemački Vinteršal sa po 15 odsto. |
Gasovod je trenutno u izgradnji u Rusiji, Bugarskoj i Srbiji, a glavni vod u dva kraka trebalo bi da prolazi još kroz Mađarsku, Sloveniju i Italiju, kao i krak prema Grčkoj.
Glavni ruski igrač u Južnom toku je državni gasni konglomerat Gasprom, kojim upravljaju moćni oligarsi bliski Vladimiru Putinu. Gasprom ovih dana ucenjuje službeni Kijev udvostručenom cenom plina. Važna evropska veza dugi niz godina u Gaspromu je bio bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je nakon gubitka izbora obavljao važne funkcije u tom gasnom divu.
Čepurin: Globalno pitanje!Ambasador Rusije u Beogradu Aleksander Čepurin nije želeo da komentariše mogućnost da ekonomski sukob EU i Rusije zaustavi projekat Južnog toka. Umesto toga on je ponudio diplomatski odgovor: |
- Južni tok je besmislen. Ne dovodi u Evropu nove količine gasa, već mu je jedini cilj da zaobiđe Ukrajinu, a politika Zapada u ovom trenutku je pronaći način za trošenje velike količine novca kako bi se ista ta Ukrajinu spasila - kaže profesor Alan Rajli sa Siti Univerziteta.
Podsetimo, ruski Gasprom i italijanski ENI krenuli su u zajednički projekat gradnje Južnog toka kako bi se umanjila evropska zavisnost od tranzita gasa kroz politički nestabilnu Ukrajinu, tim pre što je već u dva navrata, 2006. i 2009. izbijao "gasni rat" Ukrajine i Rusije, što je ugrozilo snabdevanje Evrope plavim energentom. Šef bugarske diplomatije Kristijan Vigenin je rekao da "niko iz Brisela nije izričito rekao da se od Južnog toka odustaje, ali da politički problemi dovode u pitanje mnoge, pa i taj projekat".
Imajući u vidu da je pod pritiskom Brisela, ali i da je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, Bugarska vlada je odlučila da diversifikuje snabdevanje gasom, te je ubrzala gradnju terminala za tečni naftni gas na obali Crnog mora, a do kojih bi se gas dopremao tankerima iz Katara i Izraela. Na sličan korak se prošle nedelje odlučila i vlada Grčke.
Beograd pod pritiskomRusija ima svoje partnere Italiju, Nemačku i Francusku, ali prema rečima analitičara Dragoljuba Anđelkovića nesumnjiv je "anglosaksonski pokušaj sabotaže gasovoda" u ovom delu Evrope, jer će Rusi do 2020. gasno pokriti gotovo ceo evropski kontinent i imati potpunu dominaciju u EU. |
Projekat Južnog toka je od starta sporan za Evropsku uniju jer, prema standardima Brisela, narušava konkurenciju. Naime, Gasprom insistira da međunarodnim gasovodom teče samo ruski gas, dok EU insistira da infrastruktura ne može biti ekskluzivna, te da gasovod mora biti dostupan i za druge dobavljače, poput Turkmenistana, Kazahstana i drugih.
- To vam je kao kad biste sagradili autoput i rekli da njime mogu da idu samo ruski automobili! Ne može to tako. Autoput, kao i gasovod mora biti otvoren za sve koji su spremni da plate tranzitne takse - rekao je izvor iz EU medijima u Bugarskoj.
Upozorenje Brisela došlo je posle namere vlade u Sofiji da ozakoni pojam "transgraničnog gasovoda", što bi delimično oslobodilo projekat Gasproma od evropskih normi, a na taj način Bugarska bi lakše obavila svoju namenu u projektu Južnog toka.
EU ne sme odustati od gasovoda!
Politička kriza u Ukrajini neće ugroziti realizaciju Južnog toka, osim ako EU izvrši pritisak na Italiju da istupi iz tog projekta, što je malo verovatno zbog zavisnosti zapadne Evrope od ruskog gasa, tvrdi stručnjak za naftno tržište Ozren Ocić.
On napominje da je Italija "veliki igrač" u projektu izgradnje gasovoda Južni tok, čija je naftna kompanija Eni sa 20 odsto vlasništva drugi po veličini akcionar u Južnom toku i sa ruskim Gaspromom jedan od inicijatora tog projekta.
Ocić navodi da je, prema nezvaničnim informacijama, Grčka dobila signal od SAD da ne ulazi u projekat gradnje kraka Južnog toka, koji bi od Bugarske išao preko Grčke i morem do Italije. On ne veruje da bi se EU odlučila da posegne za merom stopiranja Južnog toka preko pritiska na Italiju, jer Evropa puno zavisi od Rusa i ne sme da preduzima suviše oštre mere.
"Trećina potreba gasa Nemačke i Zapadne Evrope obezbeđuje se od ruskog gasa i to su milijarde kubika", rekao je Ocić i dodao da nemački kancelar Angela Merkel zato i taktizira sa sankcijama, dok je njen prethodnik Gerhard Šreder predsednik Upravnog odbora gasovoda Severni tok, kojim se ruski gas doprema u EU.
