Hrvatska do Apatina?!
Utvrđivanje granice Srbije sa Hrvatskom na Dunavu jedno od pitanja koje opterećuje odnose dve države. Spor je nastao zbog 11.000 hektara zemljišta, 10.000 na levoj obali u Srbiji i 1.000 hektara na desnoj, u Hrvatskoj.
Sporna područja protežu se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva - Šarengradskaada i Vukovarska ada. Prema hrvatskom tumačenju, veliki delovi opštine Apatin, gotovo do samog ulaska u grad, pripadaju Hrvatskoj. Srbija smatra da bi granica trebalo da se nalazi na sredini Dunava.
"Oni govore da polažu pravo na Šarangansku adu, pozivaju se na neke gruntovnice, zapravo knjige, upisane u vreme austrougarske", kaže Aleksandar Đedovac, predsednik Opštine Bačka Palank.
S druge strane, zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković, kaže da i kada bi se granica povukla na sredini Dunava Ada bi pripala Hrvatskoj.
Srpsko-hrvatski spor oko granice na Dunavu u poslednje vreme je aktuelizovan zbog mogućnosti da Hrvatska pitanje granice postavi i kao uslov tokom pregovora Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.
Šef tima Srbije za pregovore sa EU, Tanja Miščević, podseća na novo pravilo, a to je da susedna država ne blokira državu članicu kandidata. "Kao što se Hrvatska obavezala da u slučaju rešavanja spora sa Slovenijom da ukoliko nema dogovora ide na arbitražu ili na međunarodni sud, to će biti i naše pravilo, to će biti nešto što će se svakako u našem slučaju primeniti", kaže Miščevićeva.
Ipak, ona se nada da do suda nećemo ni doći i da će ovo pitanje biti rešeno diplomatskim putem. Ukoliko spor dođe pred međunarodnu arbitražu, Srbiji bi pored zakonskog razgraničenja iz 1945. godine i nadležnosti nad tim područjem skoro pet
decenija, išao u prilog i princip razgraničenja na međunarodnim plovnim rekama. Takav princip primenjuje se pri razgraničenju na Dunavu između Mađarske i Slovačke i Srbije i Rumunije.
