Hrvatska bi da se širi do Apatina?
Odlukom Arbitražnog suda, Slovenija i Hrvatska su posle dve decenije napokon ustanovile šta je čije u Pirejskom zalivu i tokom reke Dragonje.
Ova odluka najviše je pogodila nesuđenog Slovenca, Jošku Jorasa koji je, preko noći postao internet zvezda jer je svoju kuću u "lijepoj našoj", i pre zvanične odluke označio kao teritoriju "dežele".
Joras nije imao sreće, granica na tom mestu nije promenjena, ali sva je prilika da će Srbija i Hrvatska uskoro dobiti svog novog "Jošku Jorasa", jer za razliku od spora sa Slovenijom, Hrvatska i Srbija imaju neraščišćen "račun" dug oko 145 kilometara.
Upravo toliko je duga granica između dve države, a u spornim delovima se nalazi i desetina sela, kao i zemlja u privatnom vlasništvu.
I dok Srbija smatra da je tok Dunava prirodna granica između dve zemlje, koji je svojevremeno "aminovala" i Badinterova komisija, dotle Hrvatska ni za pedalj ne odstupa od stava da se zbog izmenjenog rečnog korita Dunava "šta je čije" isključivo gleda preko katastarskih knjiga iz perioda Austrougarske monarhije.
Na ovaj način Hrvatska tvrdi da polaže pravo na čak 11.000 hektara zemlje uključuje ne samo Vukovarsku ili Šarengradsku adu, već i teritoriju koja se prostire sve do delova opština Sombora, Apatina i Bačke Palanke.
Istovremeno, po tim istim katastarskim knjigama, Srbija bi trebalo da dobije oko 3.000 hektara koji su trenutno hrvatska teritorija.
Princip koji zastupa Srbija je da granica ide sredinom reke Dunav, ali to Hrvatska odbija jer "Dunav menja tok vremenom".
S obe sporne strane Dunava se nalazi i više sela, pa je pitanje hoće li stanovnici preko noći promeniti državljanstvo ili će, kao i u slučaju sa Slovenijom, konačnu reč dati Arbitražni sud.
Tri principa pregovora
Prema informacijama iz Ministarstva spoljnih poslova, u kojoj je formirana Međudržavna diplomatska komisija, Vlada Srbija će se u budućim pregovorima rukovoditi sa tri osnovna principa. Prvi je pozivanje na međunarodnu praksu da su velike reke uvek bile međe između država. Zatim, da granica treba biti određena na onakav način da olakša život ljudima na tom području i na kraju da je u razgraničenju potrebno pratiti realno stanje, jer promena toka Dunava je prirodna pojava.
Za profesora međunarodnog prava Tibora Varadija ta opcija je moguća, ali samo u slučaju da se obe države slože da im treba pomoć "treće strane".
- Međunarodno pravo ne poznaje mogućnost nametanja volje mimo saglasnosti država u sporu, pa tako i da razgraničenje Srbije i Hrvatske nije moguće bez prethodnog dogovora obe strane. Postoje tri opcije kako države mogu da se dogovore.
Prvi je da to učine sporazumom šta je svakako i najbolja opcija. Međutim, u slučaju da je to nemoguće mogu da se za pomoć obrate ili Arbitražnom ili Međunarodnom sudu pravde.
Niz evropskih sporova
Ni Evropska unija nije "cvećka" kada je reč o jasnim razgraničenjima između članica. I dalje traje spor na Kipru, između Republike Irske i Velike Britanije, Švajcarske, Austrije i Nemačke, Holandije i Nemačke..
Tu su i sporovi članica EU sa državama koje to nisu. Najpoznatiji je "Egejski spor" između Turske i Grčke oko Imie (turski Kardak), Crne Gore i Hrvatske oko Prevlake, Grčke i Makedonije
- Ali, u oba slučaja potrebna je saglasnost obe države da žele da neko drugi umesto njih reši spor - kategoričan je Varadi.
Slavka Kojić, stručnjak za međunarodno pravo, objasnila je za Sputnjik kako bi ta međunarodna arbitraža izgledala.
- Ukoliko države povere rešavanje problema Arbitražnom sudu u Hagu i postupak počne, posle donošenja odluke ona bi takođe bila pravno obavezujuća, ukoliko ne dođe do formiranja neke posebne arbitraže za rešavanje tog spora, a to može da zavisi od država kojima bi se obratili da budu arbitri i kakav bi sporazum oni mogli da naprave - napominje ona.
I predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić potvrdili su da žele da se što pre reše sva sporna pitanja između obe države, a pitanje granica je na samom vrhu tog spiska
Bez granice u EU
Može li Srbija uopšte u Evropsku uniju ako i dalje nema definisane granice, posebno prema članici te iste unije? Tibor Varadi kaže da odgovor na to pitanje može da da samo zvaničan Brisel.
- Nemoguće je proceniti koliko je za članstvo u EU bitno imati jasno definisane granice kada i mnoge članice to nemaju. Ipak, ne mogu da zamislim da bi za Srbiju to bila tako važna prepreka za članstvo - ističe Varadi.
.
