Ubijali, palili, a još uvek slobodni

Tog 17. marta 2004. godine više od 50.000 Albanaca, zapaljena lažnom vešću od ubistvu dečaka u reci Ibar, krenulo je na Srbe. Počeo je pogrom, strahovit talas nasilja koji će se zauvek pamti kao "Kristalna noć na Kosovu", praćena slikom razularene mase koja navija, dok čovek na krovu crkve manijački, rukama i nogama, lomi krst sa crkve Svetog Ilije u Podujevu. I pobednički ga baca na zemlju.

Godišnjica krvavog pira Albanaca na Kosovu

 

Reka mržnje i nasilje začas se razlila ka sredinama gde žive Srbi. Sa solitera južne strane Ibra, koji deli Kosovsku Mitrovicu, albanski snajperista je ubio Borivoja Spasojevića (53) i Janu Tučev (36). Ka Čaglavici, srpskom mestu nadomak Prištine, krenulo je više hiljada Albanaca. Sličan scenario i u Kosovu Polju, Obiliću, Uroševcu, Đakovici, Prizrenu... za dva nepuna dana Srbi su bili proterani iz gradova.

Ubijeno je 19 osoba - osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali. Povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada.

Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima 18 spomenika kulture. Ni 10 godina kasnije za te zločine niko nije odgovaro. Deceniju kasnije, broj Srba je drastično smanjen. Na prste se broje oni koji su se posle albanskih napada, pljačke i paljevina vratili u svoje domove.