''Zajednica opština je velika prevara''
Potpredsednik DSS i bivši ministar za KiM Slobodan Samardžić rekao je u intervjuu za ''Danas'' da je "projekat zajednice srpskih opština velika prevara sadržana u Briselskom sporazumu".
- Projekat ZSO je velika prevara sadržana u Briselskom sporazumu. Po njemu, sve aktivnosti u vezi s osnivanjem Zajednice, računajući i lokalne izbore u srpskim opštinama, odvijaju se po zakonima albanskog Kosova. To je rezultat slavne borbe Vučića i Dačića za srpske interese u Pokrajini. U takvim okolnostima, ustavni zakon samo može da prizna nezavisno Kosovo.
Šta DSS konkretno predlaže kao alternativu Briselskom sporazumu i ZSO?
- Najpre treba osloboditi Ustavni sud od političkog pritiska i omogućiti mu da donese odluke o preostalim sporazumima iz Brisela. Ne vidimo pravne razloge po kojima bi preostali sporazumi bili ocenjeni drugačije od sporazuma o katastru, dakle kao neustavni. U tom slučaju, oni bi mogli da se dalje sprovode samo političkim nasiljem nad Ustavom. Vraćanje ovog pitanja u njegove ustavnopravne okvire bio bi početak borbe države za svoje legitimne interese u Pokrajini. Prošlog ponedeljka bio sam u Gračanici, gde je trebalo da održim tribinu, ali je policija zapretila nasilnim prekidom skupa. To je dokaz da je Kosovo južno od Ibra u režimu okupacije. Severno od Ibra stanje je kao, recimo, poluokupacija, čemu je doprinela i sadašnja Vlada Srbije. Zato naglašavam da treba praviti razliku između okupacije i kapitulacije.
Gde su, po Vama, južne granice Srbije posle potpisivanje Briselskog sporazuma?
- Briselski sporazum nije nikakav validan pravni dokument, što će, siguran sam, pokazati i odluka Ustavnog suda. Samim tim, on pravno nije značajan ni za šta, a ponajmanje za menjanje naših državnih granica. Granice su tamo gde ih utvrđuju validni državni i međunarodni akti, a to su Ustav Srbije, Povelja UN i Rezolucija SB UN 1244.
Šta mislite o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?
- To je poslednji akt u seriji postupaka ove i prethodne vlade u faznom priznavanju Kosova kao nezavisne države. Svaka bi država odbila da o tome i razgovara, a ne da ga potpisuje. Koja god vlada to da učini, značilo bi da obavlja poslednji izdajnički čin. Suvišno je govoriti da bi to bio protivustavni akt, budući da je po definiciji protivdržavni. Ali, upravo stoga, mnogi političari danas govore o potrebi promene Ustava.
Zašto je za glasanje 16. marta na KiM najpoželjniji model iz 2012, protiv kog su TADA glasali članovi RIK iz SNS, DSS i SRS, a kosovski Srbi tvrdili da su dobili status "nelegalizovane dijaspore"?
- DSS uopšte ne smatra ovaj "model" poželjnim. Naprotiv, smatra ga veoma sumnjivim kada je reč o uobičajenoj demokratskoj proceduri izbora. On ne garantuje elementarnu kontrolu izbora ni prilikom njihovog obavljanja, ni prilikom brojanja glasova. Naime, osim tri člana biračkog odbora, na biračkom mestu neće moći da budu predstavnici ostalih stranaka koje učestvuju na izborima. Rezultati se ne broje na licu mesta, nego u dva grada izvan, a to su Vranje i Raška. Takva "procedura" omogućava falsifikovanje izbornih rezultata. RIK je ovo prihvatio na zahtev OEBS, ali iza toga svakako stoje SNS i SPS, kojima ne odgovara demokratska kontrola izbora na KiM. Toliko o domaćoj i evropskoj demokratiji.
