Novi juriš srpskih vitezova
Kao da su se u Srbiju vratila davno prohujala vremena kralja Artura i vitezova Okruglog stola ili naših junaka Miloša Obilića i Kosančić Ivana. Tako je bilo prošlog vikenda u SRK Sunčana Reka na obali Drine u Gornjoj Koviljači kod Loznice. Sijali su se oklopi, zveckali mačevi i sekire, hodali vitezovi, isti kao oni iz filmova, ali ovog puta uživo.
Hrabri momci, većinom iz Beograda, ali i iz Kruševca, Valjeva, Loznice i Šapca, došli su na prvi zvanični eliminacioni turnir za ovogodišnju Bitku nacija, najveće internacionalno bohurt takmičenje koje će biti održano početkom juna u Trogiru, da izbore mesto u nacionalnom timu Srbije.
Sjajni oklopi, kacige, mačevi, sekire i štitovi. Vitezovi u punoj ratnoj spremi. Kao da su upravo stigli iz nekog dvorca u kome je ostala da ih čeka usamljena ljuba dok oni bitke biju. Ovi današnji vitezovi su uglavnom mladi ljudi koji vole srednji vek i doba viteštva, pa su počeli da se bave novim sportom - bohurtom. To je srednjovekovni izraz za određeni tip viteškog turnira gde se dve grupe vitezova sastaju i odmeravaju snage boreći se po određenim pravilima.
Lozničanin Igor Ćosić, predstavnik Srpske bohurt lige, osnovane prošlog septembra, rekao je da se u junu ove godine u Trogiru održava internacionalno takmičenje Bitka nacija gde će biti više od 30 nacionalnih timova iz Evrope i sveta, na kome će učestvovati i Srbija.
Molitva, pa dvobojPre početka borbi vitezovi su se ispred Crkve Sretenja Gospodnjeg pomolili, a onda su ukrstili oružja. Zaškripali su oklopi, zazvečali udarci metala o metal, fijukali su mačevi i sekire, tutnjalo je tlo pod nogama vitezova dok su jurišali jedni na druge, onako, izistinski, kao da su, ne daj Bože, u nekoj velikoj zavadi. Već posle prve runde neki bi se teško kretali, što od težine oklopa, što od udarca protivnika koji, bez obzira na tupe ivice, nisu bili nimalo nežni. Sudije su pratile da sve bude regularno, a borci nastojali da zadaju što više udaraca i da pobede. |
- Bohurt je sport, viteška borba s ful kontaktom i okršaji nisu inscenirani. Pravila su jasna i strogo se vodi računa o bezbednosti učesnika. Takmičari su obučeni u prave oklope, zaštićeni su što je moguće više i bore se pravim metalnim oružjem. Koriste se mačevi, sekire, helebarde, ali su ivice zatupljene na dva milimetra tako da nema sečenja. Duel traje tri runde od po minut. Igra se na dve dobijene runde, boduju se udarci i ko ih zada više, dobija rundu. Bod je zabranjen, a dozvoljen je samo udarac oružjem i to u određene delove tela protivnika. Viteški turniri iščezli su sa viteštvom, ali je devedesetih godina prošloga veka poraslo interesovanje za ovu epohu. U istočnoj Evropi, Rusiji i Ukrajini počelo je organizovanje turnira, a onda i Bitke nacija na kojoj se ove godine u Hrvatskoj očekuje učešće nacionalnih timova iz celog sveta. Bohurt je interesantan, posebno mladima i sve više se širi - kaže Ćosić.
Za bavljenje bohurtom potrebna je dobra fizička spremnost, a modernim vitezovima glavni problem je nabavka oklopa. On mora biti izrađen u skladu s istorijskim standardima, da ispunjava određene kriterijume bezbednosti, a cena osnovnog oklopa je oko 1.500 evra. Veliki deo opreme pravi se kod nas, Srbija ima tri-četiri mlađa oklopara, ali se može naručiti i iz inostranstva, s tim što je tamo mnogo skuplja. Stefan Vujičić, iz okoline Novog Sada, odmalena se zanimao za epsku fantastiku i srednji vek, voleo je knjige i fimove na tu temu. Kada mu se ukazala prilika rešio je da obuče oklop i vidi kako je to bilo biti vitez.
- Došao sam da vidim kako to izgleda kad se ljudi bore pod oklopom ss pravim oružjem. Doneli smo puni oklop rađen po uzoru na nemački stil iz 15. veka. Od tipa oklopa zavisi težina, ali pun pločani oklop, zajedno sa svim kožama i debelom jaknom koja pruža najveću zaštitu, težak je oko 30 kilograma, što je i gornji limit za turnire. Najteži deo oklopa je šlem, pravi se od najdebljeg lima 2-2,5 milimetra, dok je grudna ploča milimetar i po. Oružje su uglavnom razne replike i nisu sve istorijski tačne. Ovo je prilično bezbedan sport jer oklopi prolaze rigoroznu kontrolu. U srednjem veku oklop kakav smo ovde doneli bio bi veoma skup, koštao bi bar 15 kilograma zlata tako da kvalitetan oklop nije mogao da ima svako - objašnjava ovaj mladić.
Nacionalni timU nacionalni tim za učešće na Borbi nacija u Trogiru ušli su Aleksandar Urošević, Petar Tarlanović, Stevan Stevanović, Igor Ćosić i Sava Grozdanović. U slučaju povrede prve petorice, rezerve su Jovan Vićentijević, Vuk Dragićević i Miroslav Verigić. |
Kao vitez na obalu Drine u Gornjoj Koviljači došao je i Stevan Stevanović, diplomirani arhitekta i oklopar iz Kruševca, jedan od nekoliko srpskih majstora koji se bave izradom srednjovekovnih i ostalih oklopa.
- Ovo mi je velika strast. Pravim oklope i u tome uživam. U zavisnosti od epohe koja se radi, različit je izbor materijala. Koriste se koža, rog, čelik, limovi, ukrasni mesing, često i pozlate, svi materijali koji su u radionici bili i pre 500 do 1.000 godina i dalje su tu. Izrada je prilično komplikovana, čak i danas oklopi se najefikasnije rade iskivanjem, ceo postupak je kao nekada, čekić u ruke, nakovanj i mnogo sati rada. Do najkvalitetnijih materijala je prilično teško doći, ali se uspeva i sigurno je lakše nego pre 500 godina - kaže Stevanović.
Brojna publika pratila je borbe. Deca su iskolačenih očiju gledala uživo scene, do tada viđene samo na filmovima, ili u kompjuterskim igricama, žene su gledale ove, a zamišljale vitezove koji nikada po njih nisu došli na belom konju. Dotle su muškarci bodrili borce, a pojedini kritički odmeravali oklope i oružje, uz izraz lica koji je govorio: "Tja, ovo vitezovi, kakav bih ja bio, ali me mrzi da navlačim sav taj lim na sebe!" Vratio se na jedan dan srednji vek u Gornju Koviljaču, vitezovi su hodali među nama, podsetivši na doba kada je vladalo viteštvo, ono kakvog odavno nema, i to ne samo zato što ne nosimo oklope.
