Od Srbije ni glasa protesta
Ni jednom prilikom na sednicama Saveta bezbednosti na kojima su razmatrani kvartalni izveštaji Unmika o stanju na Kosovu, a do sada ih je bilo 65, predstavnici Srbije, među njima premijer, vicepremijer i šef diplomatije, nisu ukazali na činjenicu da ti izveštaji ne sadrže fakte o ozbiljnom kršenju ljudskih prava. Fakte koje je, da ironija bude još veća, putem Savetodavnog veća za ljudska prava, osnovanog 2006. sa mandatom da ispituje žalbe o povredama ljudskih prava, konstatovao isti taj Unmik.
Niko od srpskih državnih zvaničnika nije zahtevao da se odluke Savetodavnog veća poštuju i sprovedu u delo! Ovako neodgovoran i bahat odnos vlasti prema sudbini kidnapovanih i ubijenih, članovima njihovih porodica, i generalno, prema masovnim i najtežim oblicima kršenja ljudskih prava svojih državljana, ne može se razumeti niti bilo čime opravdati. Ovo za "Vesti" sa ogorčenjem konstatuje Duško Čelić, zamenik predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije.
On dodaje da će ta organizacija sve preduzeti kako otmice i likvidacije više od hiljadu Srba i drugih nealbanaca koje su se desile u toku mandata Unmika ne bi pale u zaborav, a porodice žrtava ostale bez satisfakcije.
Redakcija "Vesti" imala je uvid u nedavnu prepisku između Amnesti internešenela i specijalnog predstavnika UN na Kosovu Farida Zarifa. Amnesti kritikuje šefa Unmika ističući "duboku zabrinutost što je žrtvama otmica i njihovim porodicama osporeno pravo na pravni lek i odštetu, uključujući i nadoknadu za povrede koje su pretrpeli". Zarif odgovara da je o ovoj temi nekoliko puta govorio na Savetu bezbednosti, kao i da "samo Euleks može da obezbedi detaljnije informacije o otvaranju novih istraga i ponovnom otvaranju u slučajevima nestalih osoba".
- Neuspeh Unmika da sprovede blagovremene i efikasne istrage i pruži rođacima informacije o sudbini njihovih najmilijih je produženje patnje za hiljade porodica i sprečavanje da počinioci zločina budu privedeni pravdi - upozorava Amnesti u pismu od 6. februara. Ta organizacija ukazuje da se od avgusta prošle godine (kada je objavljen izveštaj o neuspehu Unmika u istrazi nestanka Srba 1998. i 1999.) sastala sa advokatima i osobama čije je žalbe razmatrala Savetodavna komisija za ljudska prava pri misiji UN na Kosovu (HRAP) i podvlači da su zabrinuti što je "veoma mali napredak postignut u vezi sa preporukama HRAP upućenim Unmiku".
- Zahvaljujući "Vestima", prepiska između Amnesti internešenela i šefa Unmika otkrila je javnosti suštinsku neodgovornost UN povodom nestanka i ubistava Srba koja su se dogodila nakon što je na Kosmetu ustanovljena privremena vlast Unmika - kaže Čelić.
On podseća da je u tom periodu više od hiljadu Srba i drugih nealbanaca kidnapovano i/ili ubijeno, a da međunarodne civilne vlasti nisu učinile ništa "ne samo da to spreče, što su bile dužne s obzirom na to da je omogućavanje bezbednog okruženja bila suština njenog mandata, već i da počinioce zločina privedu pravdi".
Čelić ukazuje da, osim što je porodicama žrtava uskraćeno pravo na istinu, njima do danas nije pružena ni moralna ni materijalna, makar simbolična satisfakcija, niti je Unmik u tom pogledu bilo šta preduzeo.
- Ovakvom praksom, Privremena uprava Unmika je brutalno, višestruko i u dugogodišnjem kontinuitetu kršila osnovna ljudska prava - pravo na život i pravo na pristup pravdi - navodi Čelić. On podseća da je Veće povodom kidnapovanja i ubistava Srba i drugih nealbanaca, do sada donelo više desetina odluka u kojima konstatuje da je Unmik "povredio pravo na život, zabranu mučenja i nečovečnog postupanja, kao i pravo na pristup pravdi". Veće je donelo i preporuke toj misiji šta da radi.
- Međutim, Unmik, odnosno njegov šef Farid Zarif ništa od svega ovoga nije sproveo u delo osim što je manji broj podnosilaca žalbi obavestio da je odluke Veća prosledio Euleksu i samoproklamovanoj vlasti u Prištini - tvrdi za "Vesti" Čelić.
