Prvi rođendan Anđelinog novog srca

Anđela Aleksić, 14-godišnja devojčica iz planinskog sela Borovac kod Bujanovca, kojoj je prošle godine početkom januara izvršena transplantacija srca u Beču, proslavila je sa svojim najbližima prvu godišnjicu novog života. Proslava je bila u hotelu Pržar u Vranju za rođake, prijatelje i školske drugove.

Anđela Aleksić duva u svećicu

- Želela sam da proslavim i podelim radost svog novog života sa najbližima i najdražima. Da organizujem proslavu pomogao mi je čika Mika Vladisavljević, koji živi u Beču i koji je napisao knjigu o meni, "Trnovitom tamom do svetlosti". Prodajom knjige u Beču, u crkvenoj opštini, omogućeno mi je da živim normalno kao sva ostala deca. Tako se i osećam, a bogami, baš sam se izveselila. Moja tuga, moj strah od smrti je prošlost, živim novi život i želim da svima zahvalim zbog toga, a ja ću se odužiti tako što ću biti dobar đak i postati dobar čovek - kaže Anđela.

Prošlog januara imala je 27 kilograma, ležala u Dečjoj klinici u Tiršovoj, priključena na aparate, nije mogla ni da jede ni da hoda. Sada je Anđela duvala u prvu svećicu novog života. Popravila se, izrasla, kako reče njena baka Ratka, postala prava devojka. Anđela je vodila kolo, a kulminacija veselja je bila kad je vranjska muzika popela na stolicu. Onda su potekle suze majci Marini, ocu Slavoljubu, kao i gostima, poput Ljubinke Bube Milovanović, poznate vranjske humanitarke, koja je najzaslužnija što je Anđela dobila novo srce.

- Novi rođendan je trebalo da proslavimo baš 3. januara kada sam operisana, ali morala sam na godišnju kontrolu u bečku kliniku. Tamo su me detaljno ispitivali i zadržali 28 dana. Sve je u redu, zdrava sam kao dren. Ovo mi je bio pravi rođendan jer su moji roditelji siromašni i ranije smo samo obeležavali rođendane. Srećna sam, presrećna. Život je tako lep - priča Anđela.

Anđelka sa Ljubinkom i Tijanom Milovanović

Ona je šest meseci provela u austrijskoj prestonici. Pomoć od 100.000 evra, koliko je koštala transplantacija, sakupljena je u akciji započetoj na inicijativu Ljubinke - Bube Milovanović i njene ćerke Tijane, koja vodi NVO Životna pomoć u Vranju.

- Igrom slučaja vraćali smo se porodično iz Makedonije preko graničnog prelaza Prohor Pčinjski. Carinik nas je prepoznao i ispričao nam o Anđeli, za čiju je nevolju saznao od njenih rođaka. Odmah sam rekla sebi: "Moraš da pokušaš sve da pomogneš detetu." Angažovala sam se maksimalno kako bi ljudi posredstvom što više medija saznali za priču o teškoj sudbini male Anđele Aleksić, čiji roditelji žive od sitne poljoprivrede, sa troje dece. Mnogi su mi govorili da je to uzaludna misija, da je velika suma, da treba država da se uključi i plati. Ali, onda se spas pojavio u liku i delu Dragana Tomića, predsednika HK Simpo - priča uzbuđeno Ljubinka.

Ovaj dobri čovek je letujući u Grčkoj, slučajno posredstvom satelitskog programa RTS-a, saznao o borbi male Anđele za život. Čim se vratio u Vranje, pozvao je Bubu i ponudio pomoć.

- Pokrenuli smo akciju. Najveći donatori su bili Simpo i njihovi poslovni partneri, zatim Dragan Tomić i njegov sin Goran, potom Osnovno i Okružno tužilaštvo u Vranju, koje je uplatilo oko 30.000 evra, brojni anonimni donatori od 50 evra do 4.000 evra, iz zemlje i inostranstva. Uključila se naša dijaspora koja je veliku pomoć dala prilikom boravka u Beču. Naravno, nikako ne smemo zaboraviti vladiku Irineja Bulovića sa čijim smo blagoslovom otišli u Beč - kaže Ljubinka.

Anđela sa majkom Marinom pre odlaska u Beč

Majka Marina Aleksić kaže da je već narednog dana izvršena transplantacija srca, pošto se poklopilo da je pronađen odgovarajući donor i srce za Anđelu.

Pozdravljajući se sa nama, Anđela je poručila svima, posebno ljudima iz Crkve i naše dijaspore u Beču:

- Hvala još jednom svima koji su mi omogućili da živim. U Beč sam otišla teška samo 27 kg, a sada imam preko 50. Porasla sam 15 centimetara. Pre operacije, srce mi je radilo sa 18 odsto kapaciteta, a sada punom parom! Sve vas volim najviše na svetu - poručuje vidno uzbuđena Anđela.