Četvrtak 14. 11. 2019.
Washington
20
  • Chicago
    -10
  • New York
    -10
  • Belmont
    -30
  • Atlanta
    40
  • Boston
    100
  • Firt
    20
  • Denver
    20
  • Detroit
    00
  • Dover
    50
  • Hartford
    10
  • Orlean
    10
  • Helena
    60
  • Ren
    -40
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    90
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    70
  • Tampa
    220
  • Topeka
    50
0
Subota 18.01.2014.
15:03
M. Đorđević - Vesti A

Mala ženska antanta

Tokom Velikog rata odbori Kola srpskih sestara bili su zvanično raspušteni, ali delatnost ni u jednom trenutku nisu prekidali.

PITOMICE KOLA: Učenice učiteljske i Više zanatske škole 1928. godine

Posle sloma Srbije 1915. godine, u nepreglednoj koloni srpske vojske i naroda koji se povlačio preko albanskih vrleti, koračale su i članice Kola. One su, našavši se u prijateljskim državama, koristile lične veze i naklonost mnogih uglednih strankinja da bi organizovale slanje paketa sa hranom zarobljenicima u austrijskim logorima i pomagale izbeglicama u Francuskoj i Grčkoj.

U tim zemljama se našlo i mnogo siročadi koja su spasavana u poslednji čas pred upad neprijatelja. Konačno, posle četiri godine ratovanja, zavladao je mir.


 

Najpreče brige


U Beogradu je 1. decembra 1918. stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Aleksandar Prvi Karađorđević došao je na čelo države čija je predvodnica Srbija bila sva u ruševinama, a stanovništvo desetkovano. I pored svega oduševljenje zbog oslobođenja širilo se na sve strane. Obnovljena su mnoga predratna ženska društva, a već početkom 1919. godine i Kolo srpskih sestara.

Za predsednicu je izabrana Mirka Grujić. Kolo je iz rata izašlo sa ogromnim ugledom. Iako prepolovljenog članstva i prazne blagajne, ono je vrlo brzo obnovilo mrežu sa novih 80 odbora. Program Kola u novoj državi predstavila je iste godine Delfa Ivanić, dugogodišnja potpredsednica, u govoru Reč jugoslovenskim sestrama. Tada je najavila dalje korake udruženja. Prigrlivši ideju ujedinjenja južnih Slovena, članice su se obavezale na širenje bliskosti među bratskim narodima, kao i na stalnu brigu za porodice poginulih ratnika i njihovu siročad.


Najpreča briga Kola bili su mnogobrojni invalidi iz svih oslobodilačkih ratova. Već u proleće 1919. članice su u Beogradu otvorile Dom invalida za sve one "koji su bili sirotani i koji nisu imali gde da se sviju na drugom mestu", koji su se vratili iz ropstva u najvećoj bedi i onih koji su dolazili u Beograd da regulišu pitanje invalidnine, kao i onih "koji nisu imali nigde nikoga svoga, te su se sklonili u Kolu".

Dom invalida je radio tri i po godine. Do zatvaranja 1921. godine tu je našlo utočište preko 4.000 postradalih ratnika. Boravak je bio besplatan. Štićenici su dobijali odeću i rublje, a kada su odlazili kućama nosili su odeću i za svoje porodice. Društvo im je davalo i proteze ako ih država nije obezbedila. Poslednje godine u Domu invalida otvorena je škola za krojače, abadžije i obućare. Polaznici su uz diplomu dobijali i šivaću mašinu i ostali pribor koji im je bio potreban da samostalno rade.

PORATNA PREDSEDNICA: Mirka Grujić

Odbori Kola srpskih sestara u Beogradu, Banjaluci i Sarajevu imali su sopstveni dom, pa su osnovali internate za učenice čiji su roditelji poginuli u oslobodilačkim ratovima.

Pitomice su pored stručnog obrazovanja, gimnazijskog ili srednjoškolskog, podučavane lepom ponašanju, sviranju klavira, pevanju i francuskom jeziku. U pratnji vaspitačica odlazile su u pozorišta i bioskope, posećivale izložbe, išle na predavanja van internata.

Kolo ih je pripremalo da postanu vredne članice porodice, društva i otadžbine. Za veliki broj pitomica boravak i školovanje u internatu je bio besplatan dok su za druge plaćali roditelji ili ugledni i imućni ljudi.

U to doba, školovanje uopšte, i mladića i devojaka bilo je stvar društvenog prestiža. U internatu Kola najviše je bilo pravoslavki, više od polovine, a primale su se i mlade katolikinje, muslimanke i Jevrejke. Svaka pitomica je verske praznike obeležavala prema običajima svoje vere. Proslavljale su se i Materice, Badnje veče, Božić, Sveti Sava i Uskrs. Smeštaj, ishrana higijena i stručnost nastavnika bili su na tako visokom stepenu da je sve više roditelja u Kraljevini SHS upisivalo svoje kćeri u internat Kola srpskih sestara. Za njih su plaćali nemalu cenu, ali tim pitomicama školarina nije davala povlašćeni položaj.

U školskoj 1928-1929. godini u beogradskom internatu živelo je 48 učenica, od kojih čak 29 besplatno. Jedna od pitomica bila je i Dragojla - Cilja Stevović-Vukić, potonja predsednica obnovljenog Kola

Još 1906. Kolo srpskih sestara, Srpsko-jevrejsko društvo žena i Beogradsko i Kragujevačko žensko društvo osnovali su Srpski narodni ženski savez. I, odmah

Kongres Jednote

Kada je 1929. godine u Pragu osnovano društvo Jednota (jedinstvo) slovenskih žena, Kolo se odmah pridružilo i aktivno učestvovalo u njegovom radu. Zabeleženo je da je najbolja preporuka Kolu srpskih sestara bilo bogato iskustvo njegovih članica, prekaljeno u borbi za pravednu stvar svoje zemlje i ostale braće u tuđini: "Kolo srpskih sestara je već samim tim bilo faktor za sprovođenje slovenske ideologije, koja je bila deo njegovog nacionalnog zadatka". Treći kongres Jednote održan je 1933. u Beogradu. Tada je pri Kolu srpskih sestara obrazovana sekcija Jedinstva slovenskih žena koju su, pored članica Kola činile po dve predstavnice slovenskih naroda koje su živele u Beogradu. Od te godine Kolo je počelo da sarađuje i sa Bugarskim ženskim savezom.

naišli na otpor u patrijarhalnoj sredini, jer se sa niza skupova Saveza, održavanih do Prvog balkanskog rata zahtevalo izjednačavanje žena sa muškarcima:

"Ista nagrada za iste kvalifikacije i isti rad, pravo žene na nasleđivanje i na upravljanje imovinom." Već 1919. godine osnovan je Narodni ženski savez Kraljevine SHS, koji će prerasti u jugoslovenski. Ovaj savez predstavljao je sve ženske organizacije nove države u inostranstvu. Sarađivao je sa raznim dobrotvornim i pacifističkim organizacijama, pre svega u Rumuniji i Čehoslovačkoj, u Poljskoj i Grčkoj.

Predsednica mu je od 1924. godine bila Delfa Ivanić.


Narodni ženski savez je u maju 1923. u Rimu učestvovao u stvaranju tzv. Male ženske antante, čiji je cilj bio "rad na socijalnom, ekonomskom i političkom jačanju žene, i na uklanjanju svih nesuglasica koje bi se mogle stvoriti između zemalja M. Ž. A. u interesu opšteg mira". Dve godine kasnije, domaćin sastanka Male ženske antante bilo je Kolo srpskih sestara. U domu udruženja u Beogradu raspravljalo se tada o prilikama u kojima žive žene u zemljama članicama ovog međunarodnog saveza, kakve obaveze i dužnosti imaju, a kakva su im prava.

U to vreme Poljakinje i Čehoslovakinje dobile su pravo glasa i mnogo više udela na polju kulture i javnog delovanja, te se već, kako su zabeležili hroničari, "njihov blagotvorni uticaj oseća u parlamentu, naročito kad su u pitanju majka i dete". Posebna pažnja na konferencijama u Beogradu posvećena je pravima dece rođene van braka i neudatim majkama, ali i potrebi da se uvede obaveza utvrđivanja prava očinstva u zemljama u kojima je takav postupak još bio nepoznat.
 

Jugoslovenska mreža

Kolu srpskih sestara su u Kraljevini SHS prišla ženska društva iz Bosne i Hercegovine, koja su radila pod imenom Dobrotvorna ženska zadruga Srpkinja, a Branislav Nušić je kumovao udruženju Kolu baranjskih sestara. Žene u Sloveniji su, nadahnute ovim pokretima, osnovale u Ljubljani Kolo jugoslovenskih sestara koje je radilo prema organizaciji i programu srpskih posestrima.


Dobrotvorka iz Amerike

Kolo je novčano pomagalo porodice koje su najviše nastradale u ratu, a njihovu decu slalo na školovanje. Za ratnu siročad napravljen je poseban program. Tokom godinu dana, od 1921, preko 7.000 mališana primalo je redovnu mesečnu pomoć od 60 dinara, a onda je Kolu priskočila u pomoć Amerikanka Mejbl Grujić, supruga diplomate Slavka Grujića. Ova žena je već bila poznata kao veliki dobrotvor srpskog naroda. U Selcu kod Crikvenice osnovala Amerikanski dom za oporavak ratne siročadi, gde je svakog leta po četrdesetoro mališana provodilo na moru tri nedelje.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
  • 2019 © - vesti online