Srbin po svetu vari podmornice i rafinerije
Kad je završio zanat za varioca, Milisav Bogićević (63) nije ni slutio da će zahvaljujući svom poslu i veštini proputovati dobar deo sveta. Tri i po decenije prošlo je otkako je otišao u zapadni Berlin i uspeo da zahvaljujući svom radu, stekne ime u svetu varilaca i postane stručnjak koga i danas angažuju mnoge firme. Za koju godinu planira da ode u penziju i vrati se u Voćnjak kod Loznice gde ga je sve ove godine, kao Penelopa, čekala supruga Dragica.
Bogićević je odmah po završetku osnovne škole krenuo na zanat, završio ga je i odmah počeo da radi kao varilac u Zajači. U Ekonomskoj školi je završio i Višu školu, Odsek zavarivanje, i već sa 22 prešao u SZP (Specijalizovano zavarivačko preduzeće) Vranje odakle je otišao na teren u Split.
- U brodogradilištu sam godinu dana radio na brodovima i pošto sam se dobro pokazao predložili su da polažem specijalne ateste za podmornice. Bili su veoma teški, ali sam ih položo i pet godina radio na pravljenju podmornica u Odeljenju specijalne proizvodnje. Tada su tu slali varioce iz cele SFRJ da pokušaju da polože atest. Samo nas 16 imalo je te specijalne ateste, a ja sam bio ubedljivo najmlađi među njima. Bio je to zahtevan i odgovoran posao jer su podmornice morale da izdrže velike pritiske na velikim dubinama.
- Onda sam preko SZP, koja je radila po celom svetu, 1979. otišao u Nemačku, u Zapadni Berlin gde su tamošnje firme u to doba tražile kvalitetne varioce. Tu sam se sreo sa vrhunskim načinom zavarivanja i vrhunskim tehnologijama. Inače, bez obzira na prethodne ateste, tada sam morao da polažem i prema njihovim standardima. Za varioce je karakteristično da stalno moraju da se dokazuju i polažu ateste gde god dođu da rade, kao kada bi čovek za svaki grad u koji ode polagao vozački za to mesto - priča Bogićević koji je početak godine dočekao u Loznici.
Supruga podigla decu- Moja supruga Dragica je sve moje odsustvovanje stoički izdržala. Gajila je decu dok sam ja radio. U Berlinu živim, ali sam bio uvek negde na terenu i dolazio kad god mogu, nekad češće, nekad ređe. Bila je kao žena mornara koja čeka u luci dok on plovi morima. Svaka joj čast, najvažnije je da smo dobro i bez problema - kaže Milisav. |
Tako je bilo do 1991. i sankcija, a onda je prešao u jednu nemačku firmu, gde je i danas, ali je i dalje putovao i radio svuda gde ga je posao vodio. Stekao je ime u Nemačkoj i u drugim zemljama tako da je pozivan na mnogo poslova. Dokazivao se radeći u Engleskoj, Španiji, Francuskoj, Holandiji, Češkoj, Belgiji, Singarpuru, Indiji, Izraelu, Libiji, Venecueli, Argentini...
- Od 2008. do 2011. radio sam u Finskoj na najvećoj atomskoj elektrani na svetu, s potpuno novom tehnologijom gde se traži izuzetno visok nivo zavarivanja. Bio sam i dve godine u Maleziji na izgradnji fabrike čipova kao supervizor, šef za kompletno zavarivanje. Tamo sam dočekao 2012. i upoznao jedan neobično fin i korektan narod. Malo gde sam sreo tako srdačne ljude, nigde nisam čuo da je neko povisio glas na nekoga. Oni su me oduševili. Sada sam u jednoj rafineriji u Roterdamu gde radim s retkim, specijalnim materijalima. Kilogram žice sa kojom se radi var vredi skoro kao kilogram zlata, toliko je skup - priča ovaj vrhunski majstor svog posla.
Kaže da se radi na opasnim mestima, u raznim uslovima, ali su mere bezbednosti velike, sve se prvo proveri i tek onda prelazi na posao koji je uglavnom vezani za rokove i svako kašnjenje košta. Zato se traže dobri majstori kod kojih nema greške.
Ćerka u BerlinuBogićević ima dve udate kćerke, jedna je u Voćnjaku, a druga u Berlinu gde njen muž, zemljak, ima građevinsku firmu. Sada se vratio u Roterdam da nastavi posao koji ga je odveo na razne strane sveta, a uskoro se vraća u Vukov zavičaj da penzionerske dane troši kraj supruge. |
