Užički borac za bebe, heroj našeg doba
Pedesetjednogodišnji Užičanin Zoran Milovanović je u godinama kada je kasno za novi početak, ali je rano za mirenje sa životnim smirajem. On je daleko od političkog kamina u rodnom gradu gde se greju članovi stranaka i posvećen je nesebičnom radu.Ovaj zastavnik u penziji u kampanji Bitka za porodilišta najviše je doprineo da užička Opšta bolnica u inkubatorima i drugoj opremi dobije oko 160.000 evra.
Nakon 24 godine rada u vojsci penzionisan je 2005. godine posle dve operacije kičme. Dobrovoljni je davalac krvi od punoletstva i među prvim Užičanima koji je donor organa. Pre dve godine dobio je orden akcije Bitka za bebe.
- Za 27 meseci akcije sa teritorije Zlatiborskog okruga uz veliku pomoć Fonda B 92 kompletno smo opremili odeljenje neonatologije Opšte bolnice u Užicu. Sve donacije su vredele oko 160.000 evra. U martu 2012. godine prikupio sam 10 odsto svih potpisa u celoj Srbiji za ukidanje PDV-a na hranu i opremu za bebe. Organizovao sam više akcija potpisivanja donorskih kartica i time doprineo da svoje organe zavešta 136 građana Užica i okoline...
Ko hoće da učini nešto, nađe način, a ko neće ništa, nađe opravdanje, rekao je Pablo Pikaso i Milovanović se drži njegovih reči. Najavu akcije Bitka za bebe video je na internetu u junu 2011. godine.
- Sva moja tri sina svoje prve dane života započeli u starim inkubatorima Opšte bolnice u Užicu, pa sam tada rešio da pokušam da pomognem ovu akciju. Bilo je planirano da se obezbede donacije za 100 inkubatora, a ja sam tvrdio da ćemo obezbediti više od 200. Tako je i bilo. Ova akcija je obezbedila 210 inkubatora i puno druge opreme za porodilišta u Srbiji i najuspešnija je humanitarna akcija koja je ikad izvedena u Srbiji - kaže Milovanović.
Dva šlepera pomoći- Ostao mi je veliki žal što nisam uspeo da realizujem ponuđenu humanitarnu pomoć od mog poznanika Ranka Baloga iz Grime kod Lajpciga. Ta humanitarna pomoć se sastojala od polovne odeće, obuće, bebi kolica, opreme za škole, bolnice... Međutim, nisam naišao na razumevanje ni kod jedne gradske institucije da se i sami uključe u tu akciju. Nisam uspeo da obezbedim prevoz iz Lajpciga do Užica, a to je bio jedini uslov da dobijemo vrednu pomoć. Prevoz te humanitarne pomoći u dva šlepera trebalo je da košta oko 3.000 evra. |
Nisu svi odmah reagovali na ovu humanitarnu akciju.
- Ne dotiče ovaj problem isto roditelje čija deca nisu prevremeno rođena, niti su svi lekari reagovali podjednako. Uvek je bilo neke ljubomore u smislu što se samo neonatologiji i porodilištu obezbeđuje oprema, a ne drugim odeljenjima. Odem lekaru zbog svojih zdravstvenih problema, a on mi traži da i njihovom odeljenju obezbedimo opremu koju nisu mogli da dobiju od ministarstva - objašnjava svoje muke Milanović.
On želi da pokažem svojim sinovima i svim mladim ljudima da se može volontirati i u mojim godinama, samo ako se voli ono što se radi.
- Olivera Živaljević iz Beograda je iz srca napisala knjigu "Rođeni pre vremena" o višemesečnoj borbi za život u Institutu njenih beba - heroja Aleksandra i Vasilija. Knjiga je doživela dva izdanja i poklonjena je svim ustanovama gde borave roditelji prevremeno rođenih beba, kako bi im olakšale teške trenutke koje preživljavaju. Prihod od prodaje knjiga Olivera je donirala za rad udruženja Mali div.
Zoran Milovanović je otac tri sina, šesnaestogodišnjeg Danila i četrnaestogodišnjih blizanaca Aleksa i Veljka.
- Kao čovek srednjih godina nisam bio pristalica društvenih mreža, ali pre nekoliko godina otvorio sam stranicu na Fejsbuku, prvo da bih na neki način nadgledao svoju decu, a kasnije da bih našao klasiće iz vojne škole rasute po celom svetu. Uspeo sam, pa sam formirao grupu i družimo se i dogovaramo oko proslava matura... Od nekih 120 prijatelja pre mog angažovanja u akciji Bitka za bebe došao sam do cifre od preko 1.400 Fejsbuk prijatelja, mahom onih koji su mi poslali zahtev za prijateljstvo i koji poštuju ono što radim.Tako je bilo i sa mamom blizanaca iz Novog Sada koja mi je poslala zahtev i pitala me da li bih želeo da budem član Fejsbuk grupe gde su članovi roditelji blizanaca i trojki. Danas nas ima skoro 600 članova iz svih krajeva bivše Jugoslavije, Evrope, pa čak i SAD. Prvi jedni drugima čestitamo rođendane, slave, Ramazane, Božiće, Bajrame i nikad niko nije počeo priču o politici ili nekog uvredio po verskoj ili nacionalnoj osnovi. Na Fejsbuku sam našao i ubacio u grupu i Lidiju Milenković iz Niša, majku prelepih četvorki koje su jedine četvorke u našoj grupi, a možda i u Srbiji.
