"Rasejanju treba više uvažavanja"
U dane Božića Dragan Mićić, sveštenik pravoslavne srpske parohije Svetog Vasilija Ostroškog iz Linca u Austriji, koji je i delegat u Skupštini dijaspore i Srba u regionu, pozvao je sunarodnike širom sveta na bratsku ljubav i slogu, a vlastima u Srbiji poručio da imaju više razumevanja za dijasporu.
Na šta konkretno mislite?
- Kada naiđu problemi ne treba bežati od odgovornosti i olako kriviti druge ljude i nepovoljne okolnosti. Treba nastojati da se uvidi sopstvena moguća greška. Kada od Srbije nešto tražimo, neophodno je da sagledamo da li je ona u mogućnosti da to ispoštuje. Svi mi volimo otadžbinu i hoćemo da pomognemo, ali je neophodno da i ona ima razumevanja prema nama.
U kom smislu očekujete razumevanje?
- Da ne obećava ništa više od onoga što može da učini. Jer, tu ima prilično nejasnoća i problema. I poslednji put, krajem decembra u Beogradu, kako su mi preneli pojedini učesnici sastanka sa poslovnim ljudima iz rasejanja, njima nisu dati očekivani odgovori, iako hoće da investiraju u Srbiju.
- Glavne zamerke su im sporost preglomazne državne administracije. Ljudi čekaju na razne dozvole od nekoliko meseci do nekoliko godina. A kod investitora vremena za čekanje nema. Ljudski vek je kratak, život prođe pored vas i ako se nešto ne učini danas, pitanje je da li će moći sutra. Dakle, kad Srbija nudi neke projekte za investiranje, ona već treba da ima obezbeđene osnovne uslove da se ti projekti realizuju.
Veliko breme smo uzeliŠta biste poručili sabraći sveštenicima i njihovim parohijanima? |
Koji su još problemi?
- Dopunska nastava na srpskom jeziku kod nas u gornjoj Austriji ne funkcioniše. Nemamo nijednog nastavnika. Razgovarao sam sa nekoliko u ljudi u Ministarstvu prosvete Srbije da se na tom planu nešto poradi. Trebalo bi da u postojeće austrijske škole ubacimo naše nastavnike srpskog jezika, ta opcija postoji. U Ministarstvu su shvatili da o trošku Srbije treba osnovati zasebne srpske škole, ali su rekli da je to teško izvodljivo. Ipak, srpska deca pohađaju nastavu veronauke. U gornjoj Austriji imamo pet veroučitelja za oko 900 učenika.
Da li u okviru veronauke ima mogućnosti da se uči ćirilično pismo i srpski jezik?
- Po austrijskim zakonima to nije u planu i programu za veronauku. Ipak, đake od petog razreda i nadalje mi učimo ćirilicu, učimo molitve na srpskom, a da bi učili molitve treba da znaju ćirilicu. Ako Srbija nije u mogućnosti da nešto učini, neka onda to jasno kaže, pa da mi osnivamo dopunske škole pri crkvenim opštinama, jer i to dolazi u obzir.
Kako vidite situaciju u Srbiji?
- Kad god dođem, ljudi kukaju na nemaštinu, kažu da im se ne isplati da rade za mizernu zaradu, krive državu za sve. Letos kad sam bio vidim kako sede u dvorištu, ispijaju kafe i rakije, kritikuju vlast, a oko njih trava do kolena. Sve zaraslo u korov, ograde oko kuća popale. Ne očekuju valjda da im dođe predsednik ili premijer da pokosi travu i ekserom pričvrsti otpalu tarabu?! Kad mi iz dijaspore dođemo i tražimo majstora da nam nešto uradi u kući ili na okućnici, oni zacepe nadnicu veću nego što je u Austriji. Kad mi to prihvatimo, jer nemamo izbora, taj radnik ne dođe da uradi dogovoren posao. Ne sviđa mi se to, jer je naš narod u tuđim zemljama izuzetno vredan i od svih poštovan.
Bez ratova i izbegličkih kolona- Na ovaj veliki praznik najveća mi je želja da i mi u rasejanju, kao i naša braća i sestre u otadžbini, imamo onoliko veliku ljubav za bližnjega svoga kao što su je imali majka Gospoda Isusa Hrista i Bog Otac Gospoda našeg koji je poslao Sina svoga da se žrtvuje za ljudski rod i vaskrsne darujući mu večni život. U celom svetu da bude više mira i ljubavi, da ne bude ratova i kolona izbeglica. Jer, bez obzira na to koje su ljudi vere, nacije ili boje kože treba da žive u miru. Bog je ovaj svet stvorio za svakog čoveka, a ne za jednu naciju ili jednu veru. |
