"Agresivna vlast i uplašene sudije"
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ne krije razočaranost pravosudnim reformama aktuelne vlasti koja, kako kaže, kao i prethodna, nastavlja da vrši politički uticaj na sudstvo. U intervjuu za "Vesti" ona ponavlja da je bivša vlast znatno uticala na pravosuđe, ali dodaje da se takvog uticaja nije odrekla ni sadašnja.
Na osnovu čega to zaključujete?
- Na osnovu usvojenih zakona i Strategije reforme pravosuđa kojima je trasirano nekoliko bitnih, a manje uočljivih načina za političke uticaje na pravosuđe. U reformi pravosuđa imali su čist penal, a promašili čitav gol.
Šta je sve promašeno?
- Nažalost, propuštena je prilika da odgovaraju krivci za krah reforme pravosuđa. Time je poslata poruka da se svaka krivica oprašta, ako ste poslušni. Strah sudija je još veći, politički pritisci nastavljeni, a mogućnosti uticaja izvršne vlasti na pravosuđe ne samo da nisu isključene, već su dodate i nove. Sudije se i dalje biraju proizvoljno, pa se u više sudove biraju oni koji su tek 2010. prvi put izabrani, a odlični stručnjaci sa sudijskim stažom od 15 godina i duže, ostaju u zapećku, jer nemaju političku vezu.
Nije sve crno- Ima i nekih pozitivnih promena. Dobro je što je napravljena nova mreža sudova, jer će ona građanima omogućiti da lakše ostvare pravnu zaštitu i rasteretiće apelacione sudove u krivičnoj materiji poveravanjem "male apelacije" višim sudovima. Pozitivno je i produžavanje roka zastarelosti za disciplinski prekršaj, kao i vraćanje nereizabranih sudija i tužilaca. |
Kako je propuštena prilika da se kazne oni koji su krivi za propast reforme započete 2009?
- Vlast je imala širok konsenzus za reformu pravosuđa i entuzijazam i pomoć strukovnih udruženja, ali su prešli preko zahteva da se obezbede zakonski uslovi da za krah reforme odgovaraju i prethodni i sadašnji članovi Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, odakle se moralo krenuti, a na šta su ukazali i eksperti EU. Ne samo strukovna udruženja nego i većina sudova i tužilaštava, u anketi Ministarstva pravde marta 2013. izjasnila su se za njihovu odgovornost, ali su u Ministarstvu komentarisali da sudije i tužioci nisu razumeli pitanje, i s tim se stalo.
Zašto ste nezadovoljni načinom izbora sudija?
- Pravosudna akademija, praktično postaje uslov za izbor sudija. Ona je pod jakim je uticajem izvršne vlasti, jer suprotno standardima trećinu članova Upravnog odbora bira Vlada, a UO akademije bira Programski savet koji opet bira komisiju za izbor sudija.
Znači, ništa od nezavisnosti?
- Pošto će svi koji završe Akademiju biti izabrani, znači da oni koji primaju polaznike odlučuju ko će biti sudija. To je savršen, nevidljiv način uticaja na izbor sudija koje će na svom primeru shvatiti gde je prava vlast i da je nezavisnost ideal do kojeg vodi rizičan, dug i neizvestan put.
Opterećeni predmetima- Na kraju 2012. u istrazi u osnovnim sudovima sudije imale više 700 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, više od 900 u Sremskoj Mitrovici, a u Drugom osnovnom po sudiji je ostalo više od 1.600. U građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu po sudiji je bilo više od 900 u radu, dok je u istrazi u osnovnim sudovima bilo deset predmeta po sudiji u Užicu, sedam u Požarevcu i Vranju ili četiri u Negotinu. Nisu sudije krive, već neki sudovi imaju veći priliv, a neki manji. |
