Kosovo falsifikuje srpsku baštinu
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izjavio je da su do sada obnovljena 22 manastirska kompleksa od 35 koliko ih je uništeno ili oštećeno u nasilju Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine. On je rekao da od samoproglašenja nezavisnosti Kosovo falsifikuje srpsko kulturno nasleđe kako bi stvorilo sopstveni identitet.
Uoči šeste godišnjice od martovskog pogroma nad Srbima, srpskom imovinom i kuturnom baštinom, Bradić je u intervjuu Tanjugu rekao da su u okviru ta 22 manastirska kompleksa obnovljene crkve, manastirski konaci, bogoslovija i episkopska rezidencija u Prizrenu.
"Zaštita je jedan aspekt koji se odnosi na zgrade i određene vrednosti koje ti objekti imaju, ali je u ovim vremenima posebno važno da prenosimo informaciju o umetničkom i istorijskom značaju te baštine kao i o uništavanju koje ih je zadesilo o čemu građani Evrope i sveta malo znaju“, naglasio je Bradić.
On je podsetio da je UNESKO još 2006. godine na svoju Listu sveteske kulturne baštine u opasnosti dodao i manastire Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, pored Visokih Dečana koji se tu ubrajaju od ranije.
"Ovaj važan rezultat ih nije stavio u središte pažnje međunarodne javnosti. Na nama je da neprekidno i sistematično ukazujemo na vrednosti te baštine i da je dobro organizovanom medijskom kampanjom predstavljamo na međunarodnim forumima. Publikacija "Svetska baština-Srbija“ ukazuje na vrednosti kulturne baštine u Srbiji ali kao deo velike baštine sveta. Sada , u još težim uslovima posle samoproglašenja samostalnosti Kosova, potreba za takvom kampanjom je još veća“, rekao je minister kulture.
Pokušaje privremenih institucija u Prištini da srpsku kulturnu baštinu preinači i preimenuje on je nazvao falsifikatom.
"U prethodnom periodu bilo je pokušaja da Albanci kulturno nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji upotrebe za politiku kreiranje novog identiteta, istorije i istorije umetnosti. To je falsifikat“, rekao je ministar kulture, napominjući da se pokušaji zloupotrebe dešavaju na međunarodnim konferecijama, koliko i u medijskom predstavljanju.
"Zato je na nama“, smatra on, "da na različitim jezicima učinimo dostupnim informacije o istorijskom i umetničkom nasleđu koje imamo na Kosovu i Metohiji. To, ocenio je, sada iziskuje dodatni napor svih naših institucija i njenih predstavnika jer je međunarodni ambijent donekle izmenjen pošto je jedan broj država priznao samoproglašenu državu Kosovo“.
