Albanska ofanziva usred Beograda
U Kulturnom centru Beograda (KCB) danas se otvara izložba "Bogujevci - vizuelna istorija, omaž svim porodicama i žrtvama rata", " koja se bavi zločinom nad članovima albanske porodice Bogujevci u Podujevu, marta 1999. Umetnička instalacija, kako se to savremenim jezikom zove, sastoji se od fotografija članova nesrećne porodice i rekonstrukcije dnevnog boravka, bolničke sobe u kojoj su nakon zločina ležali povređeni, kao i sudnice u kojoj se sudilo pripadnicima jedinice Škorpioni, kasnije i osuđenih za zločin u Podujevu.
Potreba da se Srbi "denacifikuju" i okaju sopstvene zločine, kako to govore predstavnici "druge Srbije", dešava se paralelno sa novim iskopavanjem masovnih grobnica stradalih Albanaca, kao i najavom da bi zločin u "žutoj kući", gde su ubijeni kosovski Srbi zarad transplantacije organa, mogao da zastari!
Pre nego što je pomenuta izložba osvanula, deo srpske javnosti komentarisao je da se nešto slično, ali sa obrnutim ulogama, ne bi moglo desiti, odnosno da performansi u kojima se govori o albanskim zločinima nad Srbima ni u snu ne bi mogli da budu realizovani u Prištini.
Direktorka KCB Mia David kaže da projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci, dece koja su preživela masakr, "ima politički kontekst, ali da je ispred svega to priča o ličnoj tragediji".
Ambicije prelaze granicuNe tako dana i Oktobarski salon Beograda, koji takođe organizuje KCB, izazvao je revolt dela javnosti osetljive na izjednačavanje srpskog logora Omarska u BiH sa logorom nacističke Nemačke na Starom sajmištu. Deo te izložbe predstavljao je nedavno Srbiju u Palati Porcia u Beču i to sa postavkom provokativnog naziva "Put za Evropu - sa Principom ili bez". |
- Činjenica da ovu izložbu planiramo već dve godine govori da nešto nije u redu, jer zašto bi inače stalno imali osećaj da nije trenutak? Izložba "Bogujevci - vizuelna istorija" ne sme biti sporna. Ona je umetnički projekat inspirisan ličnom tragedijom. Ono što se desilo je zločin, a osećanje mora biti empatija. Činjenica da je porodica Bogujevci spremna da posle svega šta su preživeli, dođe u Beograd, pogleda nas u oči, sedne i razgovara sa nama najbolje govori o tome da nije čitav narod kriv - navodi Mia David.
Viši kustos Muzeja žrtava genocida Nenad Antonijević smatra da tema izložbe predstavlja "zloupotrebu umetnosti u političke svrhe" i pita "da li je potrebno bilo koju nedužnu žrtvu, bilo koje nacionalnosti, pa makar i pod formom umetničkog dela, politički zloupotrebljavati?"
- Ovaj zločin, koji je, kao i svaki zločin, za osudu, odavno je sudski okončan, a izvršioci su osuđeni pred Većem za ratne zločine u Beogradu na dugogodišnje kazne zatvora. Srpsko društvo i Republika Srbija već su pokazali da su spremni da se suoče i sa nedelima koje su u njihovo ime počinili pojedinici. Stoga danas nisu potrebne ovakve izložbe da bi se suočili sa zločinima koji su se dogodili u poslednjoj deceniji 20. veka, ali i na početku 21. veka (martovski pogrom 2004.) u ratovima na području nekadašnje Jugoslavije. Izložba neće doprineti pomirenju na ovim prostorima, a umetničke slobode ne mogu se koristiti na ovaj način - navodi Antonijević.
Sa potpisom državeMia David izabrana je za v.d. direktora KCB u aprilu 2010. a u odluci tadašnjih gradskih vlasti pisalo da je v.d. stanje najduže na godinu dana. Čelnica BKC, kojoj je ovo bilo prvo institucionalno zaposlenje, sada objašnjava zašto je važno da se ovakve izložbe održavaju u državnim ustanovama.
|
