"Nisam čuo za odlaganje pregovora, nema novih uslova za Srbiju"
Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da nije čuo za mogućnost da se početak pregovora o prijemu Srbije u EU odloži za mart, što je izjavio premijer Srbije Ivica Dačić. Hajnc Vilhelm je izrazio nadu da će Evropski savet 19. i 20. decembra dati pozitivno mišljenje o početku pregovora sa Srbijom.
"Nisam čuo to za mart", rekao je Vilhelm novinarima na jednom skupu u Beogradu i ponovio da će odluku o početku pregovora doneti Evropski savet. Početak pregovora Srbije i EU najavljivan je najkasnije za januar, a Dačić je izjavio da Nemačka i Velika Britanija smatraju da početak treba odložiti za mart ukoliko ne bude dogovora Beograda i Prištine o još otvorenim pitanjima.
Na konferenciji o izazovima za regionalnu politiku Srbije u Beogradu, Vilhelm je rekao da nema novih, nemačkih, uslova za početak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) i da za to postoje samo uslovi Evropskog saveta koji su poznati.
"Mi uvek jasno istaknemo naš stav, ali to ne znači da ostalih 27 članica EU uvek prihvati taj stav", rekao je Vilhelm na skupu "Normalizacija odnosa Beograda i Prištine u kontekstu evropskih integracija".
Vilhelm je podsetio da će za deset dana Evropski savet odlučiti da li mogu početi pristrupni pregovori sa Srbijom i ocenio da je ispunjena većina uslova definisana juna, pošto je aprila postignut Briselski sporazum Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.
Dodao je da je prošle nedelje rešeno pitanje kosovske policije, a i dalje je otvoreno pitanje pravosuđa. Ambasador se nada da će i to pitanje biti rešeno na sastanku premijera Srbije Ivice Dačića i premijera Kosova Hašima Tačija u Briselu u petak, 13. decembra, u Briselu.
Vilhelm je ukazao da početak pregovora o pristupanju Srbije Uniji, neće značiti prestanak dijaloga Beograda i Prištine, već će se taj dijalog nastaviti uporedo s pregovirma Srbije sa EU.
Govoreći o pregovaračkom okviru, naveo je da taj okvir određuje "generalnu agendu pregovora" i da je očigledno da je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine važno u tom procesu. Po rečima Vilhelma, ako se pitanje odnosa s Prištinom ostavi za poglavlje 35, na kraju pregovora bi moglo doći do problema zbog čega je, kako je rekao, možda mudrije da se pitanje tih odnosa rešava u okviru svakog poglavlja gde je to neophodno.
