Ješćemo genetski izmenjenu hranu
"Proizvodnja genetski modifikovanog bilja je suviše složeno pitanje da bi se olako doneo sud da li je ona dobra ili loša," kaže za "Vesti" stručnjak za agrar Zaharije Trnavčević.
Srbija bi uskoro mogla zakonom da dopusti proizvodnju genetski modifikovane biljne hrane, što je izazvalo sumnjičavost, pa i zabrinutost pojedinih stručnjaka koji upozoravaju da bi takvo bilje moglo da bude štetno po zdravlje ljudi, pa čak i da uništi ostale useve.
Štaviše, proizvodnja zdrave hrane koja je postavljena kao imperativ srpskog agrara ovim korakom može da padne u drugi plan. Ali, proizvodnja genetski modifikovanog bilja je suviše složeno pitanje da bi se olako doneo sud da li je ona dobra ili loša, smatra Zaharije Trnavčević, novinar i stručnjak za pitanja agrara.
Samo Rumuni proizvode
Ni teza o tome da je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju takođe nije tačna. Reč je o spekulacijama iza kojih ne stoje činjenice. |
Da li će ozakonjenje proizvodnje genetski modifikovane hrane biti dobro rešenje?
- Naša država je bila vrlo nedosledna u tom pogledu, pa je tako branila uzgoj, ali nije branila uvoz.
Našim poljoprivrednicima nije dopušteno da uzgajaju genetski modifikovanu soju, a na nju se odnosi najveći deo prigovora, ali je dozvoljen uvoz sojine sačme, što je samo drugi oblik istog proizvoda koji smo uvozili iz Brazila i Argentine.
Odluka o dopuštenju proizvodnje još nije doneta, a kad se to dogodi, videćemo na šta će se odnositi.
Šta predstavlja genetska modifikacija bilja?
- Genetski modifikovano bilje se prevashodno odnosi na soju i kukuruz, kao i na pamuk i lubenicu.
U biljku se usađuje gen "bacilis trigensis"
koji je čini otpornom na pesticide na uništavanje korova. Svi eksperimenti i dugogodišnja praksa u svetu su pokazali da su pesticidi protiv korova opasni i da na poljima gde se koriste uništavaju useve, dok genetski modifikovana biljka ostaje otporna. To je suština primene.
Zbog čega su poljoprivrednici zainteresovani za uzgoj genetski modifikovan hrane?
- Zato što imaju manje izdatke za prskanje i otporniju biljku. Pokazalo se da i drastično smanjuje troškove. Proizvodnja ne ugrožava drugo bilje, naprotiv. Mislim da strah nije utemeljen. Na primer, u soju se ugrađuje gen jedne bakterije koji je čini otpornom na herbicid kojim se prska korov, što je i ekološki prihvatljivo jer se u prirodi razlaže na bezopasne sastojke, a zemljišnim bakterijama služi kao izvor hrane, čime se krug zatvara.
Budući da se broj zasađenih površina u svetu povećava svake godine, da li mislite da je reč o nepovratnom procesu?
- To nije najvažnije. Bitno je da se razume šta zapravo genetski zaštićena hrana znači, koje su prednosti i nedostaci takvog načina proizvodnje, a niko neće braniti poljoprivrednicima da koriste i druge metode.
Vek i po do zaključka
Da li je opravdan strah o štetnosti genetski modifikovanog bilja? |
