Ješćemo genetski izmenjenu hranu

Srbija bi uskoro mogla zakonom da dopusti proizvodnju genetski modifikovane biljne hrane, što je izazvalo sumnjičavost, pa i zabrinutost pojedinih stručnjaka koji upozoravaju da bi takvo bilje moglo da bude štetno po zdravlje ljudi, pa čak i da uništi ostale useve.

Štaviše, proizvodnja zdrave hrane koja je postavljena kao imperativ srpskog agrara ovim korakom može da padne u drugi plan. Ali, proizvodnja genetski modifikovanog bilja je suviše složeno pitanje da bi se olako doneo sud da li je ona dobra ili loša, smatra Zaharije Trnavčević, novinar i stručnjak za pitanja agrara.

Samo Rumuni proizvode Postoji teza da je Srbija uslovljena promenom propisa kako bi mogla da koristi agrarne fondove EU. - To nije tačno jer izuzev manjih površina u Rumuniji, nijedna država Evropske unije ne proizvodi genetski modifikovanu hranu.   Ni teza o tome da je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju takođe nije tačna. Reč je o spekulacijama iza kojih ne stoje činjenice.

Da li će ozakonjenje proizvodnje genetski modifikovane hrane biti dobro rešenje?
- Naša država je bila vrlo nedosledna u tom pogledu, pa je tako branila uzgoj, ali nije branila uvoz.

Našim poljoprivrednicima nije dopušteno da uzgajaju genetski modifikovanu soju, a na nju se odnosi najveći deo prigovora, ali je dozvoljen uvoz sojine sačme, što je samo drugi oblik istog proizvoda koji smo uvozili iz Brazila i Argentine.

Odluka o dopuštenju proizvodnje još nije doneta, a kad se to dogodi, videćemo na šta će se odnositi.

Šta predstavlja genetska modifikacija bilja?
- Genetski modifikovano bilje se prevashodno odnosi na soju i kukuruz, kao i na pamuk i lubenicu.

U biljku se usađuje gen "bacilis trigensis"
koji je čini otpornom na pesticide na uništavanje korova. Svi eksperimenti i dugogodišnja praksa u svetu su pokazali da su pesticidi protiv korova opasni i da na poljima gde se koriste uništavaju useve, dok genetski modifikovana biljka ostaje otporna. To je suština primene.

Zbog čega su poljoprivrednici zainteresovani za uzgoj genetski modifikovan hrane?
- Zato što imaju manje izdatke za prskanje i otporniju biljku. Pokazalo se da i drastično smanjuje troškove. Proizvodnja ne ugrožava drugo bilje, naprotiv. Mislim da strah nije utemeljen. Na primer, u soju se ugrađuje gen jedne bakterije koji je čini otpornom na herbicid kojim se prska korov, što je i ekološki prihvatljivo jer se u prirodi razlaže na bezopasne sastojke, a zemljišnim bakterijama služi kao izvor hrane, čime se krug zatvara.

Budući da se broj zasađenih površina u svetu povećava svake godine, da li mislite da je reč o nepovratnom procesu?
- To nije najvažnije. Bitno je da se razume šta zapravo genetski zaštićena hrana znači, koje su prednosti i nedostaci takvog načina proizvodnje, a niko neće braniti poljoprivrednicima da koriste i druge metode.

Vek i po do zaključka   Da li je opravdan strah o štetnosti genetski modifikovanog bilja? - O štetnosti genetski modifokave hrane nema dokaza. Naučna ispitivanja su pokazala da je potrebno da prođe 150 godina redovnog uzimanja genetski modifikovane hrane da bi se videlo da li i kakve promene može da izazove u ljudskom organizmu.