Otimačina lažnim papirima iz Nemačke
Od 1996. godine osam hektara plodne oranice u mestu Dujak pored puta Peć-Đakovica, vlasništvo Milana Vukovića iz bavarskog mesta Bad Štafelštajn, njegove majke Jovanke i brata Draganu, koji žive u Podgorici, uzurpirali su kosovski Albanci i obrađuju bez naknade. Čak su uspeli, falsifikovanjem potpisa i navodne punomoći Milana Vukovića, da "kupe" 7,85 hektara zemlje, a onda je preveli na šestoro ljudi i već to isparcelisali ogradama. Ni Milanovi majka i brat ne mire se sa otimačinom i prevarom, a pogotovo lažima kojim je sve postalo "legalno".
Ovih dana Milan Vuković je podneo krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu u Đakovici protiv šest osoba koje su od njegove porodice oteli zemlju, a protiv osobe koja je falsifikovala dokumenta u nemačkom Koburgu podneta je prijava i već na tom slučaju rade policija i sud.
- Našu zemlju u jednom komadu od 7,85 hektara u selu Dujak bez naše saglasnosti 17 godina obrađuju i sa nje plodove ubiru Albanci, koji su se na prevaru pojavili kao "kupci", a onda i "vlasnici" naše zemlje. Za kupovinu naše zemlje bio je zainteresovan Bušataj (Idriz) Deme, ali bez nas to nije moglo da se učini. Onda su se u prevaru uključili Smajli Neki iz Đakovice i Faik Ljioljuni. Faika sam poznavao još iz Junika, a on je uspeo da dobije navodnu moju punomoć kod notara u Forhajmu i moj "pristanak" za prodaju zemlje. Čak je u Rajfajzen banci falsifikovano da sam dobio 200.000 evra za zemlju. I od notara iz Forhajma i Rajfajzen banke u Bad Štafelštajnu dobio sam potvrde kojima se negira bilo kakva veza sa ovim falsifikatima. Tako su, na prevaru, u aprilu ove godine pored Bušataj (Idriz) Deme "vlasnici" naše zemlje postali i Alilaj (Mehmet) Imer, Knuši (Imer) Šaban i Mušlija (Sadik) Špejtimj svi iz Dujaka, kao i Mušlija (Imer) Šaban iz Junika i Arifaj (Bajram) Sari iz Đakovice - kaže Vuković.
HumanitaracMilan Vuković (58) je u Nemačku došao pre 35 godina. Radio je na građevini i bio tumač za nemački jezik. On i supruga Irmgard imaju troje dece. Milan je sa suprugom pomagao obnovu krova Pećke patrijaršije u kojoj je kršten i slao pomoć za trinaestoro siromašne dece kod Peći, a početkom rata u bivšoj Jugoslaviji pomagao majkama i deci koja su ostala bez oca. |
Kad su zemlju, na prevaru, preveli na sebe i upisali je u katastar u Đakovici, Milanu Vukoviću se jednom telefonom javio Mušlija (Sadik) Špejtim iz Dujaka, jedan od šestorice navodnih kupaca, koji mu je rekao da je on zemlju platio i da nema šta više o tome da razgovara. Posle toga krenulo je Vukovićevo traženje pomoći na više strana.
- Obraćao sam se Kosovskoj imovinskoj agenciji u Podgorici, Komisiji za razmatranje ljudskih prava u Prištini, ambasadama SR Nemačke u Podgorici i Prištini, Ambasadi Kosova u Štutgartu, Generalnom konzulatu Crne Gore u Frankfurtu i ni s jednog mesta nisam dobio odgovor. Moja supruga je Nemica i kao nemačka državljanka nije naišla na razumevanje u Ambasadi SR Nemačke u Podgorici, čak niko nije hteo da je primi ni na razgovor. Preostalo je da još sačekam neko vreme, a onda ću da idem dalje, pa i do Suda za ljudska prava u Strazburu - odlučan je Vuković.
Uz punu podršku majke i brata, Milan Vuković nastavlja bitku za istinu i njihovu otetu zajedničku imovinu. Spreman je na strpljenje, ali ako ne bude ništa konkretno urađeno, kaže, da neće stati u nameri da stigne do pravde, "pa šta košta, da košta".
"Dobronamerni" savet- Ne mogu da prihvatim da prevaranti otimaju tuđu imovinu koja vredi milion evra jer hektar plodne zemlje na Kosovu kupuje se i za 350.000 evra. Posebno me je uznemirio telefonski odgovor sudije u Đakovici na traženje preduzimanja mera protiv uzurpatora i prevaranata koji su nam oteli 7.85 hektara zemlje u Dujaku. Kad sam sve obrazložio, dobio sam odgovor: "Uzmi koliko ti daju, jer bolje je išta nego ništa" - kaže Milan Vuković. |