Osuđenici u Nišu grade crkvu i tako iskupljuju grehe
''Prvi put u životu radim nešto korisno i dobro. Prvi put radim za drugog, a ne samo za sebe. I dobro se osećam, jer sada shvatam kako je to kad uradiš nešto ispravno''. Ovaku odluku da bude u osmočlanom timu osuđenika koji su preuzeli na sebe obnovu Crkve Svetog Stefana u niškom Kazneno-popravnom zavodu objašnjava Vranjanac Aleksandar Popović, navode beogradski mediji.
Šest i po godina će Popović robijati zbog toga što je posezao za tuđom imovinom, piše ''Telegraf''.
''Ne znam ni sam otkad kradem, to mi je bio način života. Čini mi se da nikad ništa drugo nisam ni radio. A sad sam dobio priliku da se iskupim, da dokažem da mogu da budem i nešto drugo, a ne samo lopov'', priča Popović, dok oslikava jednu od ikona u zatvorskoj bogomolji.
Ikonostas u duborezu radi Đorđe Vasiljković iz Zaječara. Kako kaže, u radu zatvorski dani brže prolaze.
''Po profesiji sam automehaničar, ali sam od đačkih dana imao sklonost ka slikarstvu. Radio sam u crkvama, pomažući ikonopiscima, pa sam tako ispekao i taj zanat. Nisam ni slutio da ću ikone slikati i u zatvoru, ali bolje je ovako. Dani su u zatvoru dugački, a tri godine se čine kao večnost'', kaže ovaj osuđenik.
Posao se odvija pod brižnim okom Staniše Radojlovića, profesora u niškoj Umetničkoj školi.
''Došao sam ovde na molbu sveštenika Ivana Cvetkovića iz Saborne crkve. Tu sam da organizujem posao, da uputim momke šta gde ide i kako treba da se uradi. Dobro je što su se angažovali na lepim stvarima, možda će ih ovo što ovde rade okrenuti u pravom smeru i odvratiti i dosadašnjeg života'', nada se Radojlović.
Crkvu je zatvorenicima još 1934. godine poklonio kralj Aleksandar Karađorđević. Međutim, poslednjih decenija je bila zapuštena čak je jedno vreme služila kao kuhinja.
Pre nekoliko godina odlučeno je da joj se vrati ranija namena, pa je adaptirana u kapelicu, a sad se radi na kompletnoj rekonstrukciji kako se ni po čemu ne bi razlikovala od ostalih bogomolja.
''Preko 90 odsto osuđenika je pravoslavne veroispovesti. Na svakoj liturgiji je oko dvesta osuđenika. Verska služba mnogo znači u procesu prevaspitavanja, doprinosi da oni shvate da su učinili nešto loše i da s tim prestanu kad izađu na slobodu'', objašnjava Aleksandar Grbović, upravnik niškog Kazneno-popravnog zavoda.
Vodi se računa i o verskim potrebama osuđenika nehrišćanske veroispovesti, pa je u krugu KPZ-a obezbeđen prostor za obavljanje njihovih verskih obreda.
