Vukčević natovario Srbiji 300 zločinaca

Prema mojim saznanjima, samo je u Beogradu na slobodi još najmanje 300 lica koja bi mogla biti osumnjičena za ratne zločine! Ovaj, krajnje frapantan podatak obelodanio je srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On je to izrekao u sudnici br. 600 nirnberške Palate pravde gde je pre 67 godina izrečena smrtna kazna Hermanu Geringu i još 11 drugih nacista.

Tužilac u potrazi za novim poslom: Vladimir Vukčević

 

U Tužilaštvu za ratne zločine odbili su da objasne Vukčevićevu tvrdnju. Njegov zamenik, Bruno Vekarić je odbijao telefonske pozive, a u Tužilaštvu nam je nezvanično saopšteno da ne žele da komentarišu nešto što je "tužilac detaljno objasnio", pošto je u toku "prikupljanje informacija i dokaza" za sve te osobe.

Sagovornici "Vesti" oštro kritikuju ovu Vukčevićevu izjavu, a najoštriji je bio nekadašnji koministar policije, advokat Božo Prelević. On tvrdi da Tužilaštvo za ratne zločine "kopa i rukama i nogama" da ne bi bilo ugašeno zbog nedostatka posla.

- Nije mi jasno kome je ova izjava namenjena. Ako tužilac koji prima platu da bi procesuirao ratne zločine samo konstatuje koliko je osumnjičenih na slobodi, onda poručuje da ni on ni njegove kolege ne rade dobro svoj posao. Biće da nije to, već na ovaj način želi da naglasi kako Specijalni sud za ratne zločine treba da traje večno, baš kao što je to želja i službenika Haškog tribunala. Niko ne želi da se liši odličnih plata i privilegija - kaže Prelević.
 

Zagreb dao podatke: Savo Štrbac

Direktor Veritasa Savo Štrbac objašnjava da nema puno misterije otkuda brojka koju je Vukčević izneo, jer hipotetički ona može biti i desetak puta veća.

- Pretpostavljam da je reč o predmetima koje je Tužilaštvo jula ove godine dobilo iz Zagreba. U pitanju je 1.577 Srba, od kojih je 328 osumnjičeno, protiv 654 se već vodila istraga, a ostali su već osuđeni u odsustvu. To je poslednji spisak koji nam je dostavila Hrvatska na osnovu sporazuma iz 2006. godine - objašnjava Štrbac.
 

Prema njegovim rečima, i Srbija ima mogućnost da slične zahteve dostavi hrvatskim kolegama, ali u praksi je reč tek o desetak slučajeva.

Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu, Đorđe Trifunović kaže da je Srbija sama kriva što je došla u situaciju da za razliku od Hrvatske i BiH, procesuira isključivo svoje državljane.

- Vojno pravosuđe je Tužilaštvu za ratne zločine ustupilo oko 70-ak predmeta ratnih zločina od 1991. do 1995. počinjenih nad Srbima, ali većina nikada nije procesuirana. Ono što su i odabrali bolje da nisu, jer su svi osumnjičeni na kraju oslobođeni, poput slučaja Dobrovoljačka ili Tuzlanska kolona. Ukoliko se ovako nastavi, uskoro će svi učesnici ratova biti pod presijom neke optužnice, pa je pitanje ko će u slučaju nužde uopšte uzeti pušku - ogorčeno primećuje Trifunović. On dodaje da je još skandaloznije mesto koje je Vukčević odabrao da "progovori" o navodnim srpskim zločincima.
 

- Dati takvu izjavu na mestu gde se sudilo nacistima je direktan šamar Srbiji. Krajnje nepristojno poređenje sa nemačkim zločinima i odricanje dokazane antifašističke prošlosti države - ističe Trifunović.

Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, kaže da na tom Vukčevićevom "spisku 300" izgleda neće biti samo Srbi osumnjičeni za zločine u Hrvatskoj.

On podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine pre samo nekoliko meseci nevešto pokušalo da prikrije "lociranje" nekadašnjih policijskih, vojnih i državnih službenika Republike Srpske koji žive u Srbiji.

- Šta znači objašnjenje da su tada "proveravali njihova državljanstva i mesta boravka" - pita Ivanišević. On ocenjuje da je Vukčevićeva izjava data na mestu gde se sudilo istinskim zločinima zapravo "novo ruganje srpskim žrtvama iz poslednjeg rata".